Pompezno najavljivan kao način koji će prouzrokovati znatan pad cena nekretnina i kamatnih stopa stambenih kredita, do danas je ostao samo mrtvo slovo na papiru, bar kada je reč o građanima koji su očekivali da će podstanarski život moći da zamene životom u stanu iznajmljenom na lizing.
Tržište lizing nekretnina nije znatno pokrenuto ni posle usvajanja izmena o PDV-u, koje su usvojene 2013.
Da bi neko uopšte mogao da se bavi ovim poslom, neophodno je da ima osnivački kapital od 5 miliona evra, pa nekretnine na lizing danas u Srbiji nudi samo nekoliko lizing kuća koje su u okviru velikih bankarskih sistema.
Ta mogućnost odnosi se isključivo na poslovni prostor koji na lizing mogu da kupe samo pravna lica.
Razlike između lizinga i stambenog kredita
Kreditni kupac odmah postaje i vlasnik nekretnine kojom može slobodno da raspolaže, a u slučaju lizinga pravo vlasništva stiče se tek isplatom poslednje rate.
Dok kupac ima mogućnost oslobađanja od poreza na prenos apsolutnih prava ukoliko kupuje prvi stan, tu obavezu bi građanin morao da izmiri kod transakcija na lizing.
S druge strane, sama procedura je mnogo jednostavnija i propratni troškovi jeftiniji nego prilikom odobravanja kredita.
Ono što bi mnoge buduće kupce opredelilo za lizing jeste činjenica da nije obavezno učešće, s obzirom na to da je ta stavka najčešće najveća prepreka za korisnike stambenih kredita.
Rokovi otplate su obično 10 godina, ali se fleksibilnim planom otplate vrednosti nekretnine omogućava da se deo vrednosti otplati u toku perioda finansiranja, a deo otplati ili reprogramira nakon isteka perioda otplate.
Takođe, prilikom kupovine na lizing nije potrebno obezbeđivanje otplate hipotekom, jer je predmet lizinga istovremeno i sredstvo obezbeđenja.
Kamate se ugovaraju sa svakim klijentom posebno i uglavnom su iste ili povoljnije nego kamate za stambene kredite.
Privreda glavni klijent
Generalna sekretarka Asocijacije lizing kompanija Srbije Teodora Milenković za Sputnjik ističe da očekuje da će se lizing tržište u Srbiji tek razvijati, ali naglašava da je ono i u Srbiji i u zemljama u okruženju pre svega orijentisano na rad sa privredom.
„Asocijacija lizing kompanija Srbije je Narodnoj banci Srbije podnela inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o finansijskom lizingu, koji pored obezbeđivanja bolje pravne zaštite sadrži i inicijativu za smanjenje kapitalnog cenzusa za kompanije koje se bave lizingom nepokretnosti, koji trenutno iznosi pet miliona evra, što ipak delimično ograničava tržište“, kaže Milenkovićeva.
Ona precizira da je u 2017. godini iznos finansiranja nekretnina putem finansijskog lizinga bio 9 miliona evra, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu godinu.
„Finansiranje nekretnina putem lizinga dominantno se odnosi na finansiranje poslovnih zgrada i proizvodnih objekata, a finansiran je i tržni centar. Zanimljiv primer potreba fizičkih lica bilo je finansiranje garažnih mesta“, ističe Milenkovićeva.
Govoreći o zemljama u okruženju, Milenkovićeva kaže da su prve nekretnine u Hrvatskoj na ovaj način finansirane još pre 15 godina, ali da su takođe najviše finansirane zgrade, ugostiteljski objekti, tržni centri i hoteli na primorju.
„Praksa zemalja Evropske unije pokazuje da se putem lizinga dominantno finansiraju poslovni objekti. Takođe, u evropskim državama veliki infrastrukturni projekti kao što su izgradnja aerodroma, železnica i auto-puteva finansiraju se putem lizinga, pa je privreda i u EU dominantni korisnik“, ističe Milenkovićeva.
Inače, na tržištu nekretnina u Srbiji, pre svega zbog pada kamatnih stopa za stambene kredite, u poslednje vreme povećana je tražnja za stanovima.
Istovremeno, zbog zakona da ponuda i tražnja diktiraju cene, cene kvadrata beleže značajni rast.