Srbiji je uspelo ono što je malo kome. Gotovo u isto vreme, ponovo je napredovala na Duing biznis listi Svetske banke, koja rangira zemlje po lakoći poslovanja i dospela na „crnu listu“ međunarodne organizacije za borbu protiv pranja novca.
Kako je navedeno na sajtu organizacije „Fajnenšel ekšen task fors“ (FATF), na listi zemalja sa „strateškim manjkavostima“ u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, Srbija se našla u društvu Etiopije, Iraka, Šri Lanke, Sirije, Trinidada i Tobaga, Tunisa, Vanuatua i Jemena.
Na takvoj ekvilibristici bi, da može, verovatno pozavideo i sam Al Kapone, rodonačelnik ozloglašenog načina poslovanja, koji je novac dobijen od kockanja, prostitucije, reketiranja i prodaje alkohola, u Americi dvadesetih godina prošlog veka, „oprao“ prikazujući ga kao prihod od perionica sa veš-mašinama.
Da je vest iznenadila i naše zvaničnike, pokazalo je reagovanje premijerke Ane Brnabić. Izveštaj FATF-e ne odražava stanje stvari u našoj zemlji koja ima sistem za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, ocenila je ona u obraćanju na zatvaranju „Kopaonik biznis foruma“. Objasnila je i šta je sve Srbija preduzela po pitanju zakonodavstva u toj oblasti, ali i da smo jedina zemlja u regionu koja je procesuirala i osudila pravosnažnim presudama i fizička i pravna lica za krivično delo pranje novca.
Uz to je navela je da je osim Evropske komisije, još 15 članica FATF-a bilo nedvosmisleno protiv toga da se Srbija stavi na „crnu listu“, „pod prismotru“ i čak istupilo sa sastanka tražeći argumentovano da se naša zemlja ne stavlja na tu listu. Među njima i Svetska banka, kao posmatrač.
„Nažalost, jedna zemlja je insistirala da se izveštaj ipak usvoji, a to su bez sumnje SAD“, nije oćutala premijerka.
„Politika je tu dominantna. Iz njima znanog razloga, ovaj trenutak izabran je za pritisak. To je suština cele priče“, komentar je ekonomiste, prof. dr Boža Draškovića.
Sve te međunarodne institucije kao konglomerati, naročito one nevladine, pod uticajem su određenih političkih struktura, odnosno političkih interesa, kaže sagovornik Sputnjika.
Veliko pitanje je, kaže, na bazi kojih metoda, kojih postupaka i kojih relevantnih činjenica se dolazi do određene strukture, odnosno mesta u okviru gradiranja pozicije u svetu. To je sumnjivo, najčešće nema nikakve veze sa jednom standardnom metodologijom i dosta je arbitrarno, smatra ovaj ekonomista.
A čim su u pitanju arbitrarni elementi, odnosno vrednosni, onda se ostavlja prostor da vas neko ko ima dominantan uticaj jer ima trenutni interes, stavlja na bolju ili lošiju poziciju, objašnjava Drašković.
U uslovima kada nema utemeljene ni transparentne metodologije, ostavljate mogućnost da zbog nekog političkog interesa pritiskate jednu malu Srbiju, ekonomski vrlo malu u odnosu na Evropu, čak i u odnosu na neke velike svetske kompanije koje prave pet-deset puta veći godišnji promet nego što je BDP Srbije, slikovito objašnjava profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
„I vi izaberete Srbiju kao jako relevantnu za pitanje pranja novca“, s dozom cinizma u glasu primetio je sagovornik Sputnjika, dodajući da se pritom ne otvara ključno pitanje.
A ključno je, kaže, da su zapravo sve ofšor zone u svetu pod kontrolom ključnih moćnih zemalja, od Velike Britanije, Holandije… do Amerike. To su prostori otvoreni za pranje novca, za sive transakcije, od poreskih pobegulja, do nekih drugih. Ali, kako primećuje, kada je to u nečijem interesu, onda to nije problem.
On ne spori da pranje novca, određene poreske transakcije, trgovina narkoticima i nelegalna trgovina pogađaju svaku zemlju, ali što je zemlja veća i veći njen ekonomski i vojni interes, ima i više prostora za takve nelegalne radnje.
Staviti u tu poziciju Srbiju je krajnje nekorektno, smatra Drašković, koji napominje da su čitav model pranja novca upravo izmislile najrazvijenije zemlje sveta u poslednjih 20-30 godina.
„I to je pitanje političkog i ekonomskog uticaja“, tvrdi on i objašnjava kako ceo model funkcioniše. Ako neko izvlači novac iz neke zemlje, on ga negde sklanja, na neka Maršalska ili slična ostrva, odnosno ofšor zone koje su pod kontrolom moćnih država. I onda oni znaju da je neko iz Srbije, Brazila, Argentine, Rusije… izvukao novac i tamo ga stavio i imaju mogućnost da ga ucenjuju“, kaže Drašković i podseća na slučaj „panamskih papira“. Sedišta advokatskih kancelarija koje su ih „otkrile“ upravo su bile u SAD.
„To kompleksno pitanje pranja novca je više vezano za velike kompanije i najrazvijenije zemlje. U malim zemljama ono je marginalno u odnosu na svetska kretanja“, podvlači profesor Beogradske bankarske ekonomije.
Opet je novac, čist ili prljav, poslužio za politička potkusurivanja.
A Amerika, uprkos protivljenju drugih, zna zašto je izabrala ovaj trenutak da i tako politički pritisne Srbiju. A da se ne lažemo, zna i Srbija, jedina evropska zemlja na toj crnoj listi za pranje novca i finansiranje terorizma. Ili je možda Amerika „greškom“ Kosovo računala kao deo Srbije.