„Slobo, Staljine! Slobo, Staljine!“
… Pre 27 godina. Da, koliko bi to danas bilo čudno. Devetog marta 1991. godine održan je prvi masovni miting opozicije tadašnjem režimu Slobodana Miloševića. Na ulice Beograda izašlo je stotine hiljada nezadovoljnih građana, a oni su, između ostalog, tražili da se smeni tadašnji direktor Radio-televizije Srbije Dušan Mitević. Smatrali su da RTS izveštava u korist vlasti. Mislim, ne znam odakle im tako nešto.
Nekako je prigodnija pesma „Sliku tvoju ljubim“.
„Pritisak desnih, konzervativnih i često sasvim mračnih snaga, ideja i pojedinaca preti ne samo da dovede u pitanje dosadašnje napore i prve značajne rezultate reforme velike integracije i investicije, već i da vrati Srbiju u prošlost, da je uvuče u haos“.
Čekajte, je l′ ovo Slobin govor ili govor apsolutno svakog lidera Srbije posle njega?! „Reforme“, „integracije“, „investicije“, „mračne snage“, „vraćanje Srbije u prošlost“, „uvlačenje u haos“… Čoveče, ovi posle Slobe ništa novo nisu umeli da smisle. U stvarnosti, demonstranti 9. marta nisu ti koji su izazvali haos.
U Dnevniku je prećutano da je u masu demonstranata koji su mirno stajali i slušali opozicione prvake ispaljena raketa sa suzavcem koja je označila početak krvavog sukoba.
A onda su stigli tenkovi na ulice Beograda.
Međutim, oni nisu uplašili beogradske studente, koji su se već sledeće noći okupili da osude tenkove na ulicama, hapšenje demonstranata i jednostrano informisanje.
Hoćemo istinu! Hoćemo istinu!
Usledio je Slobin razgovor sa studentima, u kojem su mu oni direktno postavljali pitanja.
„Da li vi mislite da ako vi date ostavku ili priznate da ste pogrešili, vi mislite da će Srbija da oslabi? Vi niste u pravu. Vi možete sada da date ostavku, ovo će biti jaka i slobodna zemlja“.
Samo, u Srbiji niko nije tako lako silazio sa vlasti. Posle skoro 30 godina, vidimo da su se neke stvari promenile, a neke nisu. Svaka vlast koristi izlizane floskule, jer one očigledno prolaze u našem narodu. Ali da li je duh protesta i dalje živ? Demokratija zahteva da se svakog dana borimo za ono u šta verujemo. Mirno, dostojanstveno, bez straha.