Trebalo je da prođe nedelju dana pošto je vanredni upravnik „Agrokora“ Ante Ramljak hrvatskom premijeru podneo ostavku, da Vlada za novog upravnika predloži Fabrisa Peruška, uprkos najavama da će to učiniti koliko sutra.
Član uprave „Tiska“, firme koja je, kako se procenjuje, zajedno sa „Konzumom“ činila dvojac koji je ceo koncern odvukao u minus, dobro je upoznat sa situacijom. U spasavanje „Agrokora“ je već bio uključen kao savetnik. Ostaje samo da predlog Vlade potvrdi i Trgovački sud.
Dakle, što bi se reklo, sve ostaje u krugu porodice. Da li zbog toga što je ocenjeno da je Ramljak dobro trasirao put oporavka „Agrokora“ ili što je malo ko van kuće hteo da preuzme Ramljakov „vrući krompir“. Jer za razliku od političara, ekonomisti su skloniji oceni da je mala mogućnost da „prežive“ i novi upravnik i „Agrokor“.
Za Ramljakovog upravljanja „Agrokorom“ po „leks ’Agrokoru‘“, a u ime Vlade Hrvatske, u suštini je malo šta učinjeno. Tačnije, samo je odložena otplata dugova zbog čega izgleda kao da firma normalno funkcioniše. A to „normalno“ upravo je bilo neodrživo u vreme kada je koncernom upravljao sada još samo njegov nominalni vlasnik Ivica Todorić. Danas je, naravno, još neodrživije.
Nagodba sa dobavljačima i poveriocima, koji bi u najvećoj meri da naplate svoja potraživanja od „Agrokora“, trebalo bi da bude završena do 10. jula. Plan te nagodbe, glavnog posla koji treba da okonča novi vanredni upravnik, predložio je Ramljak, ali je on na startu naišao na neodobravanje.
Mali dobavljači su posebno nezadovoljni i traže da im se nenaplativa potraživanja pretvore u osnovni kapital kompanije.
Akcionari su ljuti jer je prema Ramljakovom modelu predviđeno osnivanje „novog ’Agrokora‘“ na koji bi bila prenesena postojeća imovina i koji bi bio u vlasništvu poverilaca. Dakle, bile bi osnovane nove kompanije „Jamnica“, „Belje“, „Ledo“… u kojima za postojeće deoničare ne bi bilo mesta zbog Todorićevih dugova.
Todorić je, naime, mrežom jemstava za kredite odobravane „Agrokoru“ utopio i deo zdravih kompanija, a akcionari smatraju da je Ramljak ta jemstva, odnosno garancije, trebalo da ospori. Ako nagodba bude sprovedena prema njegovu modelu, uslediće talas tužbi oštećenih deoničara koji će tražiti odštetu. To su već najavili na jučerašnjem sastanku sa Plenkovićem.
Opšte je poznato da nije zadovoljna ni ruska „Zberbanka“, najveći poverilac „Agrokora“. Od oko šest milijardi evra ukupnog duga hrvatskog koncerna, 1,1 milijarda je prema „Zberbanci“. Ramljak je kreditom od milijardu evra po rol-ap modelu među prioritetnu naplatu potraživanja priznao samo ona stara, ali ne i 100 miliona evra koja je „Zberbanka“ dala „Agrokoru“ pre godinu dana, uoči njegovog kraha. Nezadovoljna time, ruska banka tražila je sudsku zabranu takvog kreditiranja, a kasnije i arbitražu suda u Londonu po pitanju važenja „leks ’Agrokora‘“. Zbog toga, ali i drugih sudskih sporova koje je pokrenula pred sudovima van Hrvatske, Ramljak, a potom i Trgovački sud u Zagrebu, nisu priznali njena potraživanja.
Pošto je Trgovački sud krajem januara objavio rešenje o razvrstavanju poverilaca „Agrokora“ u pet grupa, na osnovu prijavljenih potraživanja i različitog pravnog položaja poverilaca, ispostavilo se da konačno stanje potraživanja zavisi od pokretanja parničnih postupaka za njihovo utvrđivanje i o ishodu tih postupaka. I po takvoj računici, koja je precrtala potraživanje najvećeg „Agrokorovog“ poverioca „Zberbanku“, potraživanja iznose oko 31 milijardu kuna, odnosno nepune 4,2 milijarde evra. U toku su, naravno, brojni sporovi i dok oni ne budu završeni neće biti poznat konačan iznos potraživanja.
A vreme curi, pri čemu još nije formirano ni stalno veće poverilaca. Poverioci su na najnovijem sastanku sa Plenkovićem, kako je saopšteno, podržali nastavak vanredne uprave nad „Agrokorom“. Pitanje je, međutim, kako će ići nagodba sa čak 5.700 poverilaca, koju bi veće poverilaca trebalo da izglasa i da se nagodba uputi sudu. Planirano je da do sredine juna bude održano ročište o nagodbi sa svih 5.700 ljudi.
Na jučerašnjem sastanku sa Plenkovićem bio je i predstavnik „Zberbanke“ Sergej Volk. Najavu „Zberbanke“ da namerava da učestvuje u donošenju rešenja koje će unaprediti pronalaženje balansiranog kompromisa u komplikovanoj situaciji u kojoj će braniti interese kreditora, analitičari čitaju kao pomirljiv stav koji bi mogao da znači povlačenje tužbi i povratak pregovorima o nagodbi.
Inače, dan nakon što je Ramljak podneo ostavku vrednost akcija „Zberbanke“ je porasla 4,5 odsto u jednom danu, što predstavlja najveći dnevni rast od novembra prošle godine, javio je američki „Blumberg“. Time je, kako je navedeno, dostignut najveći nivo još od 1998. godine.
Na sve muke Hrvatske, koja je, praktično, nacionalizovala „Agrokor“ „leks ’Agrokorom‘“, u pokušaju da spasi najveći koncern na Balkanu koji u četiri države bivše Jugoslavije zapošljava oko 60.000 ljudi, navalio se i razvlašćeni Todorić. Njegov advokatski tim podneo je novu, treću, krivičnu prijavu protiv bivšeg vanrednog upravnika Ramljaka. Advokatska kancelarija koja zastupa Todorića tvrdi da revizor nije potvrdio gubitak od 18 milijardi kuna, a da Ramljak nije priznao vlasništvo nad firmama ćerkama „Agrokora“, ali jeste dugove.
„To može da dovede do dalekosežnih posledica, s obzirom na to da nema pravog utvrđenog stanja u ’Agrokoru‘, pa bi zaključivanje nagodbe na takvim nerelevantnim i nepouzdanim finansijskim izveštajima moglo da bude štetno. Zapravo se ne zna pravo stanje stvari i postavlja se pitanje da li bi ceo proces tebalo ovako da se odvija", objasnili su iz advokatske kancelarije koja zastupa Todorića.
„Ramljak je ostavio gomilu problema, mandat vanrednog upravnika traje, kako sada stvari stoje, samo do jula, nagodba još nije na vidiku, a neko ko se u to uplete mogao bi da očekuje i višegodišnje povlačenje po sudovima, makar u svojstvu svedoka“, zaključuje hrvatski portal „Indeks“.
„Dojče vele“ je otišao i dalje u crnoj prognozi: „Plenković više nema dobrih rešenja. Sva su mu gora. U julu je moguće da ’Agrokor‘ pogodi kataklizma.“