Prema rečima Borislava Korkodelovića, spoljnopolitičkog komentatora i dobrog poznavaoca prilika na afričkom kontinentu, mnogi Južnoafrikanci su sa olakšanjem dočekali kraj vladavine bivšeg predsednika, a velike nade koje polažu u novog lidera Južne Afrike nisu bez osnova.
Ko je Ramafosa
Novi predsednik, inače pravnik, prisutan je u javnosti Južne Afrike već više od trideset godina, objašnjava Korkodelović. Ramafosa je, kaže, bio sindikalni rukovodilac i član rukovodstva Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), najstarije afričke političke partije osnovane pre 106 godina, koja je bila ključna u borbi protiv režima aparthejda.
„Ramafosa je bio jedan od pregovarača u prenosu vlasti sa režima belaca na afričku većinu i u to vreme je veoma tesno sarađivao sa legendarnim Nelsonom Mendelom, koji je postao prvi crni predsednik Republike Južne Afrike. Neki od Ramafosinih biografa kažu da se on potajno nadao da bi Mandela mogao da ga odredi za svog naslednika, a navodno se, prema nekim beleškama, čak i Mandela izjašnjavao za to. To se međutim nije dogodilo, a navodno je Ramafosa zbog toga, duboko nezadovoljan i razočaran u politiku, napustio privremeno tu sferu i otišao u biznis gde se pokazao još uspešnijim. Postao je jedan od najbogatijih ljudi u Južnoj Africi, a procenjuje se da raspolaže kapitalom od gotovo 800 miliona dolara. U politiku se vratio kao već bogat čovek i postao je jedan od najviših rukovodilaca ANC-a, generalni sekretar i potpredsednik Republike, odnosno prvi čovek do bivšeg šefa države Džejkoba Zume“, kaže Korkodelović za Sputnjik.
Ramafosa je, dodaje naš sagovornik, prošlog decembra izabran za generalnog sekretara ANC-a i sa tog položaja postao je najozbiljniji kandidat za predsednika države na izborima koji su planirani iduće godine. Međutim, ojačao je svoju poziciju i dobio priliku da traži da Zuma pre završetka svog mandata podnese ostavku, što se i dogodilo, pa Ramafosa sada, kao predsednik Južnoafričke Republike, ima velike izglede da iduće godine na izborima stekne puni mandat.
Političar bez „putera na glavi“
Očekivanja od novog lidera Južne Afrike su velika, kaže naš sagovornik, i to ne bez razloga.
„Odmah nakon decembarskog izbora za generalnog sekretara ANC-a, na kojem je Ramafosa nastupio sa programom podrške investicijama, žestoke borbe protiv korupcije, oživljavanja privrede i povećanja zaposlenosti, akcije južnoafričkih kompanija su porasle, a vodeće agencije za rejting dale su povoljnije ocene Južnoj Africi, dok je nacionalna valuta značajno ojačala. To je sve ulilo nadu da bi posle niza godina južnoafrička privreda, koja je u suštini najznačajnija na afričkom kontinentu, mogla ponovo da uzleti. Takođe, Južna Afrika ima svojevrsne oligarhe koje su umnogome uspeli da prodru u tkivo privrede i društva i za koje se vezivalo i ime predsednika Zume. U tom smislu je Ramafosa čist i očekuje se da će on svojim preduzetničkim duhom i borbom protiv korupcije, koja je veoma prisutna u toj zemlji, uspeti da pokrene južnoafričku privredu ka znatno višim stopama privrednog rasta nego do sada“, navodi Korkodelović.
On podseća da je Južna Afrika zemlja od 55 miliona ljudi, koja se prostire na više od 1,2 miliona kvadratnih kilometara, sa obiljem prirodnih bogatstava i veoma značajan poljoprivredni proizvođač. Ona je takođe i članica BRIKS-a, kojim i predsedava od 1. januara ove godine. Krajem jula u Johanesburgu treba da bude održan deseti samit te organizacije.
„To će biti drugi samit koji organizuje Južnoafrička Republika i ona je značajna zbog toga što ima intelektualne, organizacione i logističke kapacitete da bude stožer BRIKS-a na afričkom kontinentu i da omogući da se aktivnosti organizacije i njenih pojedinačnih članica osećaju među državama u Africi. Sa druge strane, sigurno je da će određena mobilizacija društva za tako veliki događaj doprineti da predsednik Ramafosa ima još istaknutiju ulogu i još veći ugled, što opet može da se pretopi u zdraviju političku i ekonomsku klimu“, zaključuje Korkodelović za Sputnjik.