Zaista, reklo bi se da pomenuta rečenica ukratko najbolje opisuje poruku koju Brisel ima da uputi svim aspirantima u regionu koji pretenduju na članstvo u Evropskoj uniji.
To bi se naročito moglo odnositi na Srbiju i Crnu Goru, koje su nedavno, kako se ispostavilo, sasvim pogrešno shvatile da će njihovo članstvo u EU biti realizovano do 2025. godine. Po svemu sudeći, šanse za to su veoma skromne, ili kako je to u izvještaju Brisela diplomatskim rečnikom sročeno — pridruženje Srbije i Crne Gore EU do 2025. godine bi bilo „ekstremno ambiciozno“.
Ovo ne bi trebalo da prestavlja nikakvo iznenađenje, naročito ako se zna da se predhodnog dana Savezna vlada Njemačke „suzdržano“ izjasnila o prijemu Srbije i Crne Gore EU do 2025. godine.
„Nešto poput automatskog prijema po predhodno utvrđenom datumu, naravno, biti neće“, objasnio je upravo tim povodom portparol Vlade Njemačke i državni sekretar Štefan Zajbert u ponedeljak u Berlinu.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Njemačke takođe je dodao da Berlin brzi prijem država Zapadnog Balkana u EU smatra „problematičnim“ i da Zapad uz to ima dosta rezervi zbog „pitanja troškova prijema, kao i klimavih reformi u regionu“.
Takav stav Berlina, koji je, razumije se, nezvanično i glavni grad Evropske unije, očigledno se značajno reflektovao i na izvještaj Evropske komisije, u kojem se, prema navodima „Politika“, jasno kaže da „svim političarima u regionu treba da bude jasno“ da moraju da budu „mnogo ozbiljniji“ u pogledu „uspostavljanja vladavine prava“, „smanjenja korupcije“, „borbe protiv organizovanog kriminala“ i „rešavanja svih bilateralnih sporova“.
Kada je u pitanju Crna Gora odveć je jasno da se na nju odnose praktično sve primjedbe navedene kao problem u izvještaju, što su u Podgorici već potvrdili i svi relevantni predstavnici Evropske unije. Tako je šef Evropske delegacije u Crnoj Gori Aivo Orav na spekulacije da li je moguće da Crna Gora postane članica EU prije 2025. godine, kurtoazno odgovorio da jeste, ali je pri tom domaćinima poručio da u tom slučaju moraju da zaborave na „riječ zamor“.
Orav takođe nije propustio da indirektno podsjeti da je opozicija u Crnoj Gori praktično u bojkotu i da je politički sistem paralisan, podsjetivši da je sada „odgovornost na svim političkim akterima“ i da „politička debata mora da se odvija u Parlamentu“, primjetivši pritom da su rokovi koje je „EU postavila ambiciozni, ali da nijesu neizvodljivi“:
„Nemojte da se fokusiramo na godine, hajde da se fokusiramo na domaće zadatke“, poručio je Orav, saglasivši se istovremeno sa premijerom Duškom Markovićem da je „vladavina prava najvažniji i najteži zadatak“ u Crnoj Gori.
Što se pak tiče samih vlasti u Podgorici, utisak je da Vlada ne može da bude pretjerano zadovoljna, naročito imajući u vidu činjenicu da je premijer Marković prije samo nepuna dva mjeseca krajnje nerealno najavljivao završetak pregovora sa EU do 2020. godine.
„Uvjeren sam da ćemo do kraja mandata ove Vlade dovesti do kraja naše pregovore sa Evropskom unijom i pripremiti Crnu Goru za punopravno članstvo“, izjavio je Marković u decembru mjesecu na novogodišnjem prijemu Vlade Crne Gore.
Treba li reći da, kako trenutno stvari stoje, crnogorskom premijeru ne bi bila dovoljna ni dva mandata da uvede zemlju u Evropsku uniju.
Komentarišući za Sputnjik novi „hladan tuš“ nakon saopštenja Brisela o realnosti kada se radi o crnogorskom pristupanju EU, politički analitičar Stefan Đukić kaže da je osnovni razlog za nezadovoljstvo taj što je javnost u Crnoj Gori bila „previše sklona da analizira svaku izjavu koja dolazi iz EU, pa bilo da je izgovaraju sekretari, visoki predstavnici, komesari ili predstavnici država-članica“, zbog čega je, kako kaže, često dolazilo do „nesporazuma“, jer se očigledno radilo o izjavama koje su „namijenjene za različita tržišta“.
S tim u vezi, naš sagovornik naročito ističe i brojne unutrašnje probleme koje Brisel realno ima, pa s toga nije naročiti optimista ni kada je u pitanju rok za priključenje Crne Gore ili bilo koje države iz regiona do 2025. godine.
„Mislim da ulazak Crne Gore minimalno zavisi od nas samih, što ne znači da ne treba da primijenimo ono što je dobro od EU preporuka, naročito iz poglavlja 23 i 24, a ulazak u EU zavisi i te kako i od situacije u državama-članicama. Evropska unija nije našla zajednički jezik povodom dalje politike proširenja, nije zapravo ni smislila svoj ’rezon deta‘ u multipolarnom svijetu i zato je malo vjerovatno da će skorijeg datuma primiti kod sebe države koje imaju toliko unutrašnjih problema, tako da iskreno sumnjam da ni 2025. nije realna godina ulaska za Crnu Goru, Srbiju ili druge države u regionu“, jasan je Đukić.