Iznenadna šansa za Srbiju: Španski vetar preti da oduva „državu“ Kosovo

Pet država Evropske unije neće da prizna Kosovo, a EU može da razgovara o pristupanju samo sa državama. Španija demonstrira odlučnost da Kosovo kao teritorija nema validnost države, a ako tome dodamo da su neke države povukle svoja priznanja samoproglašene nezavisnosti, Kosovo je danas u ćorsokaku, ocena je analitičara.
Sputnik

Dan pošto je Ramuš Haradinaj, takozvani premijer Kosova, izjavio da je Kosovo u izolaciji, aludirajući na činjenicu da su Amerika i Britanija odbile da daju vize kosovskim zvaničnicima, usledio je vruć šamar iz Španije.

Rampa iz Španije: Stop za Kosovo u EU

Naime, Španija je Briselu dostavila pismo u obliku „non-pejpera“ samo nedelju dana pre usvajanja Strategije proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana, u kome objašnjava da „Kosovo nije deo procesa proširenja“ i da se oštro suprotstavlja njegovom uključivanju u bilo koji proces koji ostavlja utisak da se Kosovo tretira kao država, piše prištinski list „Koha ditore“.

Ovo je faktički prvi put da je jedna država EU javno zatražila od Brisela da Kosovo ne tretira kao državu, pozivajući se na upotrebu takozvanog termina WB6, što je skraćenica za šest zemalja Zapadnog Balkana koja se koristi za strategiju kako se ne bi „uznemirile“ zemlje koje nisu priznale Kosovo, a koje se u tekstu nazivaju — partnerima EU.

Šta ovo faktički znači?

Profesor međunarodnog prava Dejan Mirović podseća da su Brisel i Kosovo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) mimo zvaničnog protokola po kome svaka država EU mora da ratifikuje ovaj sporazum. U slučaju Kosova to nije bio tako, čime su države-članice koje nisu priznale Kosovo stavljene pred svršen čin. Mirović kaže da je situacija unutar EU kada je u pitanju Kosovo veoma konfuzna.

Haradinaj: Jasno je zašto nisam dobio vizu za SAD

„Očigledno je da pet država EU neće da prizna Kosovo, a Brisel može da razgovara o pristupanju samo sa državama. Dakle, ovim je EU došla u ćorsokak koji je posledica dvostrukog standarda koji je dosad primenjivala nad Srbijom. Trenutno je situacija neverovatna, jer jedan deo EU pregovara sa Kosovom, a drugi deo blokira te pregovore. Ovo samo pokazuje da je Kosovo neodrživ projekat EU“, kaže naš sagovornik.

On smatra da Srbija može da profitira od ovakvog poteza Španije, posebno što se pokazalo koliko je pitanje Katalonije ozbiljno za EU. S druge strane, ističe i činjenicu da sama Španija nije „bilo ko“ u EU, pa sa te strane ovaj njen potez ima i te kako veliki značaj.

„To je država koja ima 40 miliona stanovnika, ozbiljnu privredu… Španija je ozbiljna zemlja i veliki je problem sada stvoren i za EU i za takozvanu državu Kosovo“, dodaje on.

U pomenutom pismu pominje se da Španija misli da se suprotstavi i učešću Kosova na Samitu EU i zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji, ali se i predstavnici Kosova navode uz fusnotu. S druge strane, jasno je da je Španija povukla ovaj potez pre svega zbog svojih problema sa Katalonijom, koja se nedavno na referendumu izjasnila za nezavisnost od Španije. Ishod ovog referenduma nije priznao ni Madrid, ali ni EU, ali je u slučaju EU odbijeno da se Kosovo uporedi sa dešavanjima u Kataloniji. Ispostavilo se, međutim, da ni Španija, a prema rečima Mirovića, ni druge države EU koje nisu priznale Kosovo, nisu spremne da rizikuju svoje unutrašnje pitanje praveći se da je Kosovo presedan.

Zašto Španija može, a Srbija ne može

Politikolog Aleksandar Stojanović smatra da je ovo pokazatelj i da je međunarodna zajednica prepoznala da je 18 godina posle unutrašnjeg sukoba i skoro deset godina posle jednostrano proglašene nezavisnosti, Kosovo danas na novoj raskrsnici.

„To je društvo koje mora da se suoči sa svojim slabostima i pre svega sa pitanjem koliko je Kosovo kao region spremno da preuzme odgovornost za vođenje društva i da se suoči sa svim posledicama. Na Kosovu su i danas prisutni jaki klanovi iz rata koji upravljaju društvom, a politička elita na Kosovu nije spremna da se menja, i tu je najveći problem“, uveren je Stojanović.

On napominje da je činjenica da kosovski političari ne mogu da dobiju vize od država koje su im dosad bile najveći prijatelji dovoljan pokazatelj da ovakva politika Prištine nije dobrodošla na Zapadu.

„Potez koji vuče španska vlada pre svega je u cilju očuvanja sopstvenog suvereniteta, i u tom svetlu vidim i ’non-pejper‘. Njime ona jednostavno želi da se nijednim aktom ne vidi da je Kosovo ’nezavisno‘, i taj svoj stav brani unutar EU. Koliko će Španija možda ovim da ukoči proces pristupanja drugih država Zapadnog Balkana, to ćemo videti. Moguće je da će za neke zemlje, kao što je Srbija, postojati veća prohodnost, ali to će vreme pokazati. U svakom slučaju, Španija ovim potezom demonstrira odlučnost da Kosovo kao teritorija nema validnost države, a ako tome dodamo da su neke države povukle svoja priznanja samoproglašene nezavisnosti, Kosovo je danas u ćorsokaku. Kako će albanski političari na ovo odgovoriti, videćemo“, ističe Stojanović.

Španija ne bi priznala Kosovo čak i da ga Srbija prizna

U španskom „non-pejperu“ još piše da je neophodno napraviti razliku između procesa proširenja EU i strategije za Zapadni Balkan, koja je deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP) i koja prati svoju logiku. Takođe, Španija smatra da proširenje ne treba posmatrati kao direktno sredstvo za rešavanje političkih problema u regionu Zapadnog Balkana, već da prvo treba prevazići sukobe kako bi se omogućio proces proširenja. U pismu se Kosovo poziva da unapred ostvari standarde koji su zacrtani u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i sugeriše se nastavak dijaloga između Kosova i Srbije, podržanog od strane Evropske unije, jer je, kako piše, „nemoguće pronaći rešenje sukoba nametanjem unilateralnih rezultata“.

 

Komentar