U „slučaju Agrokor“ nešto novo. Na predlog vanredne uprave „Agrokora“ Trgovački sud u Zagrebu objavio je pre nekoliko dana rešenje o razvrstavanju poverilaca posrnulog hrvatskog koncerna u pet grupa, koje su definisane na osnovu prijavljenih potraživanja i različitog pravnog položaja poverilaca.
Ključna činjenica je da konačno stanje potraživanja zavisi od pokretanja parničnih postupaka za njihovo utvrđivanje i o ishodu tih postupaka. Precizirani su i rokovi. Sve do isteka onog od 30 dana, u kome se moraju otvoriti parnični postupci, neće biti poznato koja su potraživanja utvrđena, a koja osporena. Trgovački sud je prošle sedmice utvrdio da potraživanja iznose oko 31 milijardu kuna, odnosno nepune 4,2 milijarde evra. U toku su, međutim, brojna osporavanja, a ima i slučajeva da neki poverioci odustaju od njih.
U igri ipak nije najveći poverilac, ruska „Zberbanka“, kojoj „Agrokor“ duguje 1,1 milijardu evra, jer je njeno potraživanja ranije osporila vanredna uprava. To je učinila uz obrazloženje da ne priznaje potraživanja onih koji istovremeno učestvuju u dva ili više sudskih postupka, pri čemu ima i onih u inostranstvu.
Da li to sve nagoveštava da je rasplet sa prezaduženim hrvatskim koncernom — koji zapošljava oko 60.000 ljudi u regionu, a skoro 11.000 u Srbiji — ušao u završnu fazu, kako se može suditi po izjavama vanrednog upravnika „Agrokora“, Anta Ramljaka? On je još ranije izrazio nadu da će ceo ovaj proces trajati što je kraće moguće i da će na proleće doći do uspešnog sklapanja nagodbe.
Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića to može da bude u redu samo iz ugla hrvatske države, jer je Ramljak napravio plan kako hrvatska država vidi rešenje „Agrokora“.
Suštinski problem koji nije otklonjen i koji postoji od početka jeste da su obaveze „Agrokora“ nekoliko puta veće nego što je trenutno raspoloživa imovina tog koncerna. U takvoj situaciji vanredni upravnik prima zahteve svih poverilaca koji imaju potraživanja prema „Agrokoru“ i razvrstava ih na način kako je procenio da lu su osnovana ili nisu, objašnjava Savić za Sputnjik, ali i dodaje da ostaje samo jedna „sitnica“, da poverioci koji očekuju da im „Agrokor“ plati obaveze koje ima prema njima na to ne moraju da pristanu.
On ističe da se kompromis, koji je suština svakog stečaja, može napraviti samo kada nije tako velika razlika između imovine i obaveza koje ima dužnik.
„Neverovatno mi je da ruska ’Zberbanka‘ pristane da naplati svega šestinu svojih potraživanja, a ona su poprilično velika, kreću se oko 1,1 milijardu evra i neverovatno je da se neko odrekne četiri petine ili pet šestina svojih potraživanja i da to prepusti ’Agrokoru‘, što bi za taj koncern ili hrvatsku državu bilo spas“, navodi ovaj ekonomista.
Po njegovoj oceni, ta stvar neće ići lako, jer u paketu koji Ramljak sprema i optimističan je da se može završiti za nekoliko meseci, ništa nije sjajno za poverioce koji bi ne samo morali u startu da se odreknu većeg dela svojih potraživanja, nego bi verovatno trebalo da pristanu da na duži period budu reprogramirane obaveze koje „Agrokor“ ima prema njima. Jer jedino tako se može stvoriti prilika da „Agrokor“ preživi, ističe profesor Ekonomskog fakulteta.
Zato je mišljenja da će stvari tek početi da se komplikuju kada poverioci vide koliko zapravo gube, koliko reprogramiraju i šta mogu da očekuju. Pogotovo su u problemu mala preduzeća pa se, po oceni sagovornika Sputnjika, postavlja pitanje da li sa tim što naplate mogu da prežive.
A u slučaju da ne dođe do sporazuma između onih koji potražuju i onih koji duguju, ostaje, kaže, sud. Ali i tu smo, podseća on, videli različite situacije. Sudovi u Srbiji, BiH i Crnoj Gori su presudili u korist „Zberbanke“, a ne Hrvatske po pitanju važenja „leks Agrokora“, za razliku od arbitraže u Londonu.
Odluka londonskog suda koji je odbacio zahtev „Zberbanke“ ga je, kaže, iznenadila jer je reč i dalje o članici EU, prema čijem zakonodavstvu su poverioci maksimalno zaštićeni.
Šta „Zberbanci“ ostaje u situaciji kada je arbitraža u Londonu priznala „leks Agrokor“ na štetu ruske banke, a vanredni upravnik, pa potom i Trgovački sud u Zagrebu, nije priznao njena potraživanja? Da li joj je u interesu da nastavi sudski postupak ili da pokuša da se nagodi sa vanrednom upravom?
„Mislim da ’Zberbanka‘ nije slučajno izabrala London, verujući, kao što sam i ja, da je to nepristrasan sud koji će ceniti samo okolnosti. Ne mogu da tvrdim, ali imam utisak da se londonski sud ponašao kao što se Zapad danas ponaša prema Rusiji. Jer Rusija trpi sankcije Zapada i možda je orijentacija ’Zberbanke‘ da ide na tu arbitražu bila loša procena“, kaže Savić.
Sve se sada vratilo u dvorište „Agrokora“ i „Zberbanka“ mora da razmišlja da li postoji neki drugi način da dođe do tih potraživanja, kaže Savić koji ostaje pri tvrdnji da ne postoji veliki prostor da oni mogu da naplate veći deo svog novca.
„’Zberbanci‘ ne ostaje ništa drugo nego da ’legne na rudu‘, pa da čeka kada može da naplati ta potraživanja a to će potrajati, ili da traži neke druge mogućnosti, ako iza nje stane velika ruska država. Ima tu i nekih vanekonomskih mogućnosti, ništa dramatično, ali neka druga vrsta pritiska koji može naterati Zagreb da se drugačije ponaša“, smatra Savić.
Na pitanje koliko je realno da se „Zberbanka“ okrene sudu u Zagrebu, on kaže da će, ako ne bude imala drugog izbora, to morati, jer je to jedini zakonski okvir da dođe do svoga novca.
„Vanredni upravnik je upravo rekao — mi vas sada kažnjavamo što ste išli zaobilaznim, za nas neprihvatljivim, putem. Svakoj kompaniji ostaje da se obrati nacionalnom zakonodavstvu kao što se ’Zberbanka‘ obratila sudu u Beogradu“, napomenuo je Savić.
Ramljak je takođe ukazao na to da će vanredna uprava dodatno priznati ona potraživanja ukoliko se stvore pravni uslovi za to.
Savić, međutim, ne očekuje da će hrvatski sud da presudi kao oni u Srbiji, BiH i Crnoj Gori, koji su doneli odluku u korist „Zberbanke“, ali i kaže da se pravna procedura mora poštovati, kako bi u slučaju da iscrpete redovne i vanredne pravne lekove došli u priliku da pravdu tražite pred nekim međunarodnim sudom.