Zašto je brzina važna u borbi protiv bakterija i kako mutirani mikroorganizmi ugrožavaju čovečanstvo?
Krivac za neprekidnu borbu čovečanstva sa smrtonosnim mikroorganizmima je takozvana superbakterija, koja kroz evoluciju razvija otpornost na antibiotike.
Kako je plesan pomogla u spasavanju sveta
Istorija borbe protiv destruktivnih mikroorganizama započela je 1928. godine, kada je britanski bakteriolog Aleksandar Fleming došao do velikog otkrića tretirajući neke od kolonija stafilokoknih bakterija običnom plesni penicilijum, baš one koja raste na hlebu i daje mu zelenu boju. Oko svake od ovih kolonija primetio je područja u kojima nije bilo bakterija.
Fleming je zaključio da plesan proizvodi supstancu koja ubija bakterije — penicilin. To je postao prvi antibiotik — lek koji je lečio od bolesti za koje se do tada smatralo da su fatalne i koji je spasao živote miliona ljudi širom sveta.
Ali sa pojavom velikog broja antibiotika i njihovom širokom primenom, otkrivena je pojava sve više bakterija koje su kroz evolutivni put razvile otpornost na antibiotike. Ovaj proces je započeo 1960-ih i nastavlja se do danas. Na primer, u savremenim uslovima je utvrđeno postojanje tuberkuloznih bacila rezistentnih na lekove koji se mogu razviti kod pacijenta koji se leči od tuberkuloze pogrešnim korišćenjem ili tretiranjem antituberkuloticima ili usled bakterijske infekcije urinarnog trakta.
Šta sad?
Svetska zdravstvena organizacija identifikuje 12 patogena ekstremno rezistentnih na upotrebu antibiotika. Stručnjaci takođe kažu da ovih 12 bakterija ima sposobnost da otkrije nove načine otpornosti i razvije genetski materijal koji omogućava drugim mikroorganizmima da se odupiru medikamentima. U slučaju njihovog širenja, čovečanstvo može biti pod smrtonosnom pretnjom.
Štaviše, ova verovatnoća širenja je više nego stvarna: prema studijama, do 2050. superbakterije mogu ubiti više ljudi od raka, a na globalnom nivou šteta do koje mogu dovesti superbakterije procenjuje se na oko 3,5 odsto globalnog BDP-a, odnosno 100 biliona dolara.
Među uzrocima koji stimulišu evoluciju superbakterija, pored prekomerne i nepotrebne upotrebe antibiotika u medicini, istraživači, paradoksalno, ukazuju i na poljoprivredni sektor.
Činjenica je da u borbi za profit poljoprivrednici aktivno koriste antibiotike. Medikamenti pomažu kako u smanjenju smrtnosti stoke tako i u stimulaciji ubrzanog rasta životinja.
Po časopisu „Sajentifik Amerikan“, u SAD su farme takođe jedan od najvećih izvora superbakterija. Antibiotici koji se koriste na farmama mogu u početku biti efikasni, ali ovo relativno zatvoreno okruženje postaje „bazen“ u kom se razvijaju bakterije izuzetno otporne na lekove. Jedna od najboljih ilustracija takvih bakterija je primer metafilin-rezistentnog stafilokokusa sa višestrukom otpornošću na lekove, koji je postao prava noćna mora američke medicine.
Budućnost je mračna
Najnovija generacija antibiotika — veoma skupih lekova predviđenih da se koriste kada su nemoćni svi ostali lekovi — ne daje uvek razloga za nadu. Evolucija bakterija je proces koji se ne može kontrolisati i koji je, prosto, nemoguće zaustaviti.
Velike farmaceutske kompanije sve manje i manje ulažu u antibakterijska istraživanja. To je diktirano pre svega ekonomskim motivima: razvoj novih antibiotika je izuzetno skup. Kada se uzme u obzir i činjenica da bi se na njih oslanjalo samo kao na poslednje sredstvo odbrane, proizvodnja je neisplativa.
U tom slučaju, kraj „ere antibiotika“ možda je već i počeo: prema mišljenju naučnika na državnom univerzitetu u Ohaju, bakterije otporne i na najnovije antibiotike već postoje.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj smrtnih slučajeva povezan sa bakterijskim infekcijama već zauzima drugo mesto, odmah iza kardiovaskularnih bolesti i srčanog udara. Prema scenariju u kome će doći do širenja i pojave novih oblika superbakterija, ovaj pokazatelj će izgledati samo kao eho nekih mnogo boljih vremena.
Prema mišljenju istraživača, potencijalni nuklearni sukob između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država u ranim 1980-im koštao bi života 450 miliona ljudi, bez uzimanja u obzir svih ostalih posledica takvog scenarija.
U slučaju da superbakterije nastave svoje globalno širenje, u šta nije teško poverovati zbog veoma ubrzanog razvoja u transportnom sektoru u odnosu na prethodne epohe, posledice mogu biti katastrofalnije za čovečanstvo i sve druge oblike života na Zemlji od nuklearnog rata.