Kako piše autor Rojtner u predgovoru svoje nove knjige, da bi armija ispunila različite zadatke „počevši od globalne trgovine i obezbeđivanja resursa do problema sa izbeglicama i borbe protiv sajberkriminala“ planira se povećanje njene brojnosti. I ne samo to, već i povećanje vojnog budžeta, ovlašćenja i obima medijske i pažnje javnosti.
Upravo će ove teme biti od ključnog značaja za Austriju, koja će od jula predsedavati Savetu EU.
„Zašto EU stalno povećava svoj vojni potencijal i povećava brojnost vojske i izdvaja sve više novca kako bi realizovala interese o kojima ne postoji jedinstveno mišljenje“, pita se Rojtner tokom intervjua za Sputnjik.
EU na putu ka stvaranju jedinstvene vojske
Rojtner ukazuje da je za poslednjih godinu dana predstavljen čitav niz predloga u tom smeru:
„To je, na primer, stvaranje Fonda odbrane, koji je zapravo trebalo da se zove Fond za naoružavanje, kao i izjave Merkelove i Makrona o razvoju novog nemačko-francuskog vojnog aviona ’evrodrona‘, kao i redovna strukturna saradnja u oblasti bezbednosti i odbrane (PESKO) i ukidanje ograničavanja za vojne grupe EU.“
Danas je, podseća Rojtner, popularno da se govori o tome da je EU projekat usmeren ka prevazilaženju nacionalnih država, kao i instrument za prevazilaženje nacionalizma. Pa ipak, u oblasti politike bezbednosti i odbrane političari uz tešku muku veruju u ove ideje:
„U odnosu EU, to je projekat za stvaranje hijerarhije nacionalnih država. Nemačka i Francuska u tom smislu stoje na samom vrhu. U sredini se nalazi nekoliko država koje učestvuju u onome što se dešava. A još niže se nalaze one države koje neke druge članice, sudeći prema postojećim sporazumima, žele da isključe iz procesa donošenja odluka povodom ovih pitanja.“
U tu grupu spada, na primer, neutralna Malta, koja ne učestvuje u delatnostima PESKO-a, pojašnjava Rojtner.
Pritom, austrijski politikolog podseća na Lisabonski sporazum, prema čijim odredbama su sve države članice jednake pred obavezama koje proizilaze iz sporazuma EU.
„Ali, u međuvremenu, ta jednakost se gubi, imajući u vidu da se neke države u tom smislu ’otcepljuju‘. Ugovor o zabrani nuklearnog oružja koji je usvojen sredinom 2017. godine je pokazao u kojem smeru to može dalje da se kreće.“
Nije u interesu Rusije
Prema rečima autora PESKO kao vojna srž Evrope, misli isključivo u vojnim kategorijama.
„Kada bismo hteli da pomognemo širenje građanskih kategorija, ne bismo smeli misliti isključivo u političkim kategorijama koje zadaje EU. Nama je neophodno da se u nekoj meri udaljimo od tih kategorija i da se bavimo traženjem mogućnosti za dalju međunarodnu saradnju“, podvlači politikolog.
Prema njegovim rečima, jasno je zašto se rast vojnog potencijala EU ne sviđa Rusiji: „Samo po sebi se podrazumeva. Nacionalni interesi Rusije su takvi da im ne ide naruku ono što se dešava“, objašnjava Rojtner.
Austrijski profesor podseća da je Dmitrij Medvedev pozvao na diskusiju povodom Ugovora o evropskoj bezbednosti.
„Nažalost, EU je odustala, odbila takvu diskusiju i nije se sastala sa predstavnicima Rusije“, podvlači profesor.