Povodom izložbe o ustaškom logoru Jasenovcu, koja je otvorena u sedištu UN u Njujorku, hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Srbiju da „manipuliše i plasira lažne podatke“ i da stradanje žrtava u tom ustaškom logoru iz Drugog svetskog rata koristi u „propagandne svrhe“.
Zvanični Zagreb je diplomatskim kanalima tražio da UN zabrane izložbu u svojim prostorijama, pa se s takvim zahtevom obratio i generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, koji je ipak odobrio otvaranje izložbe o ustaškim zločinima nad Srbima, Jevrejima i Romima.
Potpredsednik Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić, koji je otvorio izložbu „Jasenovac — pravo na nezaborav“, pozvao je hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da ode u Jasenovac, pokloni se senima i jasno kaže ko su žrtve.
Povodom novog diplomatskog rata Srbije i Hrvatske oko sporne izložbe, predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac za Sputnjik kaže da je obaveza današnjih i budućih generacija da trajno podsećaju na ovaj genocid, kako se ne bi ponovile ideje i ideologije koje su stajale iza tih strašnih zločina. To važi i za zločine počinjene nad Srbima, Romima i Jevrejima u vreme Nezavisne države Hrvatske, posebno u današnje vreme kad se ti zločini relativizuju, umanjuju i negiraju, spomen na žrtve ometa, a same žrtve vređaju, kaže za Sputnjik ovim povodom predsednik Srpskog narodnog Veća Milorad Pupovac.
„Što se tiče same izložbe u UN, nisam upoznat s njenim sadržajem, pa je ne mogu ni komentarisati. Mogu samo da kažem da je u Hrvatskoj potrebno mnogo više informacija o Jasenovcu i drugim logorima i stratištima iz vremena NDH, kako u školama tako i u javnosti“, kaže Pupovac za Sputnjik.
Komentarišući pokušaj Zagreba da onemogući otvaranje izložbe, novinar portala Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj Saša Kosanović za Sputnjik kaže da je reč o preteranoj reakciji, ali da je ne treba gledati kao sukob dve istorijske teorije, već kao nastavak političkog sukoba Zagreba i Beograda.
„S jedne strane imamo Zagreb kojeg Jasenovac uopšte ne zanima, Javna ustanova ’Spomen-područje Jasenovac‘ deluje u vrlo čudnim uslovima. Koliko je zanima dovoljno svedoči nesrećna polemika oko toga treba li ustašku tablu skloniti sa zgrade u kojoj je živeo upravnik logora. Hrvatska s jedne strane želi da zaboravi tu priču, ali sa druge imamo Srbiju koja, po mom uverenju, često koristi Jasenovac u dnevnopolitičke svrhe“, kaže Kosanović.
Za hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova sporna na izložbi je fotografija Alojzija Stepinca i njegova strašna misija pokatoličavanja Srba, kao i isticanje broja nastradalih o kojem se govori u filmu koji je deo postavke. Kosanović kaže da nije video izložbu, ali da je uloga Stepinca u pokatoličavanju Srba nesporna.
„Ne znam kome bi to trebalo da smeta u Hrvatskoj, zato što je vrlo javna i poznata tendencija Katoličke crkve, kojoj je tada na čelu bio Stepinac, da se većina te, posebno srpske dece sa Kozare pokatoliči. Gotovo 70 hiljada Srba je završilo u nemačkim logorima, a trebalo je da njihova deca, dobro je poznato, kroz sistem koncentracionih logora u Hrvatskoj postanu male ustaše, mali Hrvati. Istorijska odgovornost, velika i opravdana, definitivno je na nadbiskupu Stepincu“, tvrdi Kosanović.
On podseća da je, bez obzira na to u kakvom je kontekstu fotografija postavljena na izložbi, u toku rasprava koju bi trebalo prepustiti ljudima koji je vode, komisiji koju čine pravoslavne vladike i katolički biskupi.
„Čini se da papa Franja pokušava da spusti loptu na zemlju, a to je učinio zaustavivši beatifikaciju. Treba prepustiti njima da reše taj problem, ako je moguće, ili barem da ga prolongiraju na neodređeno vreme, a vreme je da se Hrvatska i Srbija ostave ove teme u političke svrhe, da probleme na političkom polju rešavaju na drugi način“, zaključuje Kosanović u razgovoru za Sputnjik.
Posle poziva Ivice Dačića hrvatskom kolegi Andreju Plenkoviću, oglasili su se predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković i ministarka za spoljne i evropske poslove Hrvatske Marija Pejčinović Burić optužujući Srbiju da izložbom o Jasenovcu u UN „manipuliše žrtvama u dnevnopolitičke i propagandne svrhe“.
Na izložbi u UN postavljeni su panoi sa tekstovima Međunarodne ekspertske grupe istoričara, skulpture Ljubiše Mančića i Katarine Tripković i crteži slikara Dragana Jelovca, autentični predmeti Memorijalnog centra „Donja Gradina“ iz Republike Srpske i knjige o ovoj tematici. Posle Njujorka, izložba bi trebalo da bude postavljena u Jerusalimu.