Pakleni Pinokio: Ruska „majka svih raketa“ kolosalno razara sve pred sobom

Novoj modifikaciji jednog od najjačih ruskih oružja — teškom raketnom lansernom sistemu TOS 1, nema pandana u svetu, budući da je efekat ovog oružja maksimalan i uništava sve ciljeve koji mu se nađu pod udarom zahvaljujući termobaričkim raketama, smatraju analitičari.
Sputnik
Nemački mediji: Rusija ima „pakleno oružje“

Naime, „TOS 1“, u ruskoj vojsci poznatiji pod nadimkom „Buratino“ („Pinokio“), jeste višecevni raketni lanser sa raketama opremljenim aerosolnim bojevim glavama, proizveden još u Sovjetskom Savezu. To je modernizovana varijanta popularnih „Kaćuša“. 

Ideja je da ovo „pakleno oružje“, kako ga zovu u inostranstvu, nakon ispaljivanja granate stvori efekat „aerosolne bombe“ sa kolosalnim eksplozivnim talasom, kako bi se uništili svi ciljevi i ostvarila efikasna ofanziva.

Međutim, ako „TOS 1“ ispaljuje 24 rakete kalibra 220 milimetara relativno kratkog dometa od oko 3.500 metara, očekuje se da će „TOS 2“ imati mogućnost da lansira ukupno 30 raketa na udaljenost od oko šest kilometara. 

Reč je, dakle, o oružju ogromne snage, toliko moćnom da samo jednim udarom može da uništi do osam gradskih četvrti, a kada se ispale termobaričke rakete, ispuštaju nad metom oblak zapaljive tečnosti koji se zatim pali i dostiže temperature od nekoliko hiljada stepeni.

TOS-1A, varijanta TOS-1 "Pinokio", sovjetskog višecevnog raketnog lansera

Pored toga, snaga eksplozivnog talasa je toliko jaka da u radijusu od sto metara od epicentra eksplozije ne mogu opstati nikakve čak ni dodatno ojačane građevinske konstrukcije.

Vojni analitičar Viktor Murahovski tvrdi da iako se ovo naoružanje svrstava u kategoriju „ABHO“, odnosno u oružje zbog kojeg se izdaje upozorenje od atomsko-biološko-hemijskog napada, ono nema hemijsko ili biološko punjenje i koriste se isključivo obične ili modifikovane termobaričke rakete.

Prema njegovim rečima, nije Rusija jedina koja koristi termobaričko oružje, SAD  ga i te kako rado koriste, doduše u vidu avio-bombi koje oni ponosito nazivaju „majkom svih bombi“, a ponajviše su ga koristili tokom Vijetnamskog rata kako bi čistili teren u džungli za delovanje helikoptera protiv vijetnamskih partizana.

„Ovde nema mesta optužbama da Rusija koristi ’paklene naprave‘. Nije Rusija prva izmislila ovakav vid naoružanja, ali jeste napravila modifikacije koje su efikasnije. Ovo jeste zaista zastrašujuće oružje, ali uostalom, kao i svaki rat sam po sebi. Ovakav vid oružja koristi ne samo američka, već, recimo, i izraelska vojska“, napominje Murahovski.

„Vatreni efekti“ ruskog raketnog lansera TOS-1

Korpus novog oružja će umesto dosadašnjeg tenka T-72 biti nedavno lansirana „Armata“, a sva usmeravanja i pripreme za paljbu, kao i dosad, obavljaće se u vozilu kako se posada ne bi izlagala neprijateljskoj vatri. Vozilo će moći da se zaustavi i puca na vidljive mete u roku od maksimalnih 90 sekundi od trenutka kočenja, a njime upravljaju tri člana posade.

Kada je reč o upotrebi, treba istaći da su pređašne varijante TOS 1 prvi put upotrebljavane u Avganistanu, a kasnije i u bitkama za Grozni. Modifikacija TOS 1A je svoju prvu borbenu upotrebu imala u Iraku prilikom oslobađanja grada Jurf el Šahara od terorističke grupe DAEŠ, a posle i u Siriji prilikom antiterorističke operacije u gradu Hama.

Prema rečima Aleksej Leonkov, predstavnika popularnog ruskog časopisa „Arsenal otečestva“, u Siriji se ovo oružje pokazalo kao izuzetno korisno, imajući u vidu da je bilo primenjivano u onim delovima gde su teroristi bili izuzetno dobro utvrđeni, a rezultati koji su postignuti visoko su ocenjeni od strane ruskih, ali i inostranih stručnjaka koji su bili na licu mesta. 

Dakle, ako je poznato da vatrena moć modifikacije TOS 1A prevazilazi sve postojeće artiljerijske sisteme koji se u ovom trenutku koriste u redovima ruske vojske i koji za razliku od ovog sistema koriste običnu municiju, novi TOS 2 će moći da se zove i „superoružjem“. 

Ruski „Buratino“ bez premca na Zapadu

Naime, tehnološka rešenja omogućavaće visokopreciznu paljbu po ciljevima koji se nalaze kako na malim, tako i na velikim rastojanjima – od 400 metara do šest kilometara, što omogućava veliku prednost u odnosu na sisteme „Grad”, „Uragan”, „Smerč”, ali i zapadne verzije — MLRS (SAD), LAPS (Nemačka), „Rafal” (Francuska).

 

Komentar