Pored toga, Đorđe Ivanov je obavestio Sobranje da usvojeni Zakon nije u skladu sa Ustavom zemlje, što su prethodno potvrdili brojni stručnjaci i predstavnici šire javnosti, ali i upozorio da se „njegovim usvajanjem umesto suživota i izgradnje multietničkog društva putem pravednih i opšteprihvaćenih zakona usvajaju nepravedni i represivni zakoni kojima se favorizuje samo albanski jezik“.
Prema mišljenju predsednika Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivana Stoilkovića, Makedonija se trenutno nalazi u situaciji kada je sve moguće, „a kada je sve moguće, kada su sve procedure i zakoni prekršeni, onda se gubi sav smisao ovog pitanja“.
„Ako je moguće da predsednik Sobranja bude izabran na protivzakoniti način, zašto onda ne bi bilo moguće usvojiti zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom?“, pita se Stoilković i dodaje da u Makedoniji očigledno sve prolazi, pa čak i da se prostom većinom usvajaju oni zakoni koji bi trebalo da budu usvojeni dvotrećinskom većinom.
Pravo je pitanje, međutim, ističe on, kako vratiti pravnu državu i stabilnost, a ne kako uraditi bilo šta drugo. Trenutno je aktiviran ustavni rok od šest meseci u kojem bi vladajuća većina trebalo ponovo da vrati zakon u proceduru, ali, kako tvrdi, stvari se u zemlji naprasito menjaju, kada je reč o političkom raspoloženju, tako da celokupna ta priča situaciju u zemlji čini poprilično neizvesnom.
Bilo kako bilo, objašnjava Stoilković, Ivanov nema prostora za manevar u slučaju da Sobranje ponovo usvoji zakon, jer će u tom slučaju predsednik biti u obavezi da ga potpiše. Tek potom bi zakon mogao da bude osporen na Ustavnom sudu, makar bi tako, kaže on, trebalo da bude po svim pravilima, jer ne opredeljuje ustavnost zakona predsednik, već to čini Ustavni sud.
Stoilković ukazuje i da je zakon o upotrebi jezika nefunkcionalan, jer da bi on profunkcionisao neophodno je promeniti još šest drugih zakona koji se takođe donose dvotrećinskom većinom.
„Ovaj zakon je samo rezultat političke trgovine da se Zoran Zaev, pod uticajem Zapada, dovede na vlast i ništa više od toga — sve ostalo je jedna prosta igra kako da se zadovolje pojedini interesi.“
Istovremeno, sagovornik Sputnjika upozorava da borba protiv donošenja tog zakona nije pitanje političke volje, već to pitanje polako prerasta u pitanje političkog raspoloženja u Makedoniji koje veoma negativno gleda na taj zakon.
„Period od šest meseci je poprilično dugačak, stvari se mogu promeniti za samo mesec dana, očigledno je potreban širi politički dijalog kada su tako krupni zakoni u pitanju“, dodaje.
Upitan kakav bi mogao biti konačan ishod, Stoilković je mišljenja da jedino „tiranska platforma“, od svih gorućih pitanja, može doživeti svoju realizaciju. To znači, kako navodi, da će na jedan ili drugi način to pitanje biti realizovano, u suprotnom bi se procesi, koji bi vodili suprotno od „tiranske platforme“, sveli na unitarizaciju Makedonije, što albanski blok neće pozitivno prihvatiti, kao ni zapadnjački sponzori albanskog političkog pokreta.
To bi, kako dodaje, donelo jednu novu političku i svaku drugu nestabilnost, a pogotovu jer je na vlasti Vlada sa izuzetno tankom većinom kojoj svaki dan opstanak visi o koncu.
Pored toga, upozorava Stoilković, ne postoji ni Državna izborna komisija koja bi u slučaju pada Vlade raspisala vanredne parlamentarne izbore, jer je bojkotuje opoziciona VMRO-DPMNE, a ako ta stranka ne dâ saglasnost za formiranje državne izborne komisije, otpada svaka mogućnost za prevremene parlamentarne izbore.
„Tako da, kako mi se čini, još poprilično dugo ćemo živeti u klimavoj političkoj situaciji“, zaključuje on.