„Poverenje o nuklearnim i drugim pitanjima između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije nastavlja da opada“, istakao je Gutereš i dodao da su „ugrožene važne mere za smanjenje strateškog naoružanja, koje su preduzete tokom i posle Hladnog rata“.
„Nakon zastarevanja Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja 2021. godine, nema želje da se radi na novom sporazumu za smanjenje nuklearnog arsenala“, istakao je Gutereš na sastanku Saveta bezbednosti UN o neproliferaciji oružja za masovno uništenje.
Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (START) između Rusije i SAD potpisan je 2010, a stupio je na snagu 2011. godine. Sporazumom je predviđeno smanjenje broja raspoređenih strateških nosača obe strane na 700 jedinica i do 1.550 nuklearnih bojnih glava na njima. Sporazum je na snazi 10 godina, do 2021. godine.
Situacija na Korejskom poluostrvu
Gutereš je izjavio i da je izuzetno zabrinut zbog porasta rizika od vojnog sukoba na Korejskom poluostrvu.
„Situacija na Korejskom poluostrvu je najnapetiji i najopasniji izazov miru i bezbednosti danas. I dalje sam izuzetno zabrinut zbog porasta rizika od vojnog sukoba i nezamislivih posledica do kojih on može da dovede“, rekao je Gutereš.
On je istakao da jedinstvo Saveta bezbednosti UN otvara put za diplomatske napore prema Severnoj Koreji.
„Pozdravljam nastavak rada kanala međukorejskog dijaloga, naročito na vojnom nivou. Ovo je krajnje neophodno za smanjenje rizika od greški i smanjenja nesporazuma i napetosti. Potrebno je proširiti diplomatske napore za postizanje mirne denuklearizacije Korejskog poluostrva u kontekstu regionalne bezbednosti“, naglasio je generalni sekretar UN.
Nuklearni sporazum sa Iranom
Generalni sekretar UN rekao je da je dogovor sa Iranom o nuklearnom programu sada doveden u pitanje, ali da mora biti sačuvan.
„Zajednički sveobuhvatni akcioni plan o iranskom nuklearnom programu doveden je u pitanje. Trebalo bi sačuvati multilateralni sporazum koji je u interesu iranskog naroda i međunarodne zajednice“, istakao je Gutereš.
Iran i „šestorka“ međunarodnih posrednika (Rusija, SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska i Nemačka) 14. jula 2015. godine zaključili su Zajednički sveobuhvatni akcioni plan, istorijski sporazum o rešavanju dugogodišnjeg problema iranskog nuklearnog programa, čija implementacija skida sa Irana ekonomske i finansijske sankcije koje su ranije uveli SB UN, SAD i Evropska unija. Plan je stupio na snagu 16. januara 2016. godine.