Italijanski reditelj, scenarista i književnik je danas održao radionicu za studente i mlade autore, učesnike filmskog festivala, na kojoj je govorio o svom stvaralaštvu, filmskoj poetici i umetničkoj viziji, s posebnim osvrtom na televizijsku seriju „Mladi papa“, koju je snimio prema sopstvenom scenariju.
„Mislim da bioskopska publika iščezava. To je, zapravo, prilika za nas reditelje da nastavimo snimanje filmova na drugi način. Kada je, recimo, Dejvid Linč, snimao seriju ’Tvin Piks‘, njegova je namera bila da široki krug gledalaca približi umetničkom filmu. Televizijske serije su nova šansa za režisere“, rekao je Sorentino.
Prema njegovim rečima, gledanje televizijskih serija je veoma blisko čitanju knjiga, s obzirom na to da od gledalaca zahteva vreme, posvećenost i koncentraciju.
„Nisam ljubitelj bioskopa punog ljudi, obično u bioskop odlazim u vreme kada je sala prazna, jer u punoj dvorani ima mnogo buke, ljudi jedu, piju…“, požalio se Sorentino.
Prva sezona televizijske serije „Mladi papa“, koju je Sorentino snimio u produkciji televizija Ejč-Bi-O, Kanal plus i Skaj Atlantik, završena je prošle godine, a reditelj je najavio da će publika uskoro biti u prilici da pogleda i drugi ciklus ovog izvanrednog „televizijskog romana“, vrlo inteligentne priče o moći, religiji, ljubavi, ljudskim slabostima i vrlinama.
„Za ovu seriju sam odabrao likove koji bi mogli da budu duhoviti, ali se ispostavilo da svi oni imaju probleme… Trudim se da napravim nešto zabavno, ali mi ljudi onda kažu da je to prilično ozbiljno. Ja, zapravo, ne umem da napravim nešto što je smešno“, naveo je reditelj.
Svetac ili monstrum
Sorentinovu viziju poglavara Rimokatoličke crkve, mladog Amerikanca besprekorne biografije, čija autoritativnost i čelična volja izazivaju dilemu da li je reč o svecu ili o monstrumu, ovaploćuje izuzetni Džud Lou. Jedna od ključnih uloga u seriji poverena je Dajan Kiton, koja igra sestru Meri, ženu koja je odgajila budućeg sveca.
Na pitanje ima li četrdesetsedmogodišnji papa iz serije nešto zajedničko s aktuelnim poglavarom Rimokatoličke crkve Franjom, Sorentino je istakao da je reč o dva potpuno suprotna karaktera. „Pije XIII nema ništa zajedničko s papom Franjom. Papa Franja je levičar, moj papa ima poglede koji su bliski desnici“, naveo je Sorentino.
Reditelju je sinoć, na ceremoniji otvaranja 11. „Kustendorfa“, uručena nagrada „Drvo života“, koja se dodeljuje za najbolji film. Osnivač „Kustendorfa“, reditelj Emir Kusturica, istakao je tom prilikom da je Sorentino jedan od najboljih savremenih reditelja, koji vešto spaja nasleđe italijanskog neorealizma i francuskog novog talasa sa sopstvenom originalnom umetničkom vizijom.
Sorentinov sledeći film biće posvećen kontroverznom italijanskom političaru i televizijskom magnatu Silviju Berluskoniju.
„Volim da se bavim likovima koji su moćni, jer verujem da se iza te moći uvek krije velika melanholija“, rekao je reditelj koji je 2008. godine snimio film „Div“ o karijeri još jednog kontroverznog italijanskog premijera Đulija Andreotija.
Govoreći o Berluskoniju, Sorentino je istakao da nije poklonik bivšeg italijanskog premijera, ali da se sada trudi da razume njegovu ličnost i karakter, kako bi ga što vernije prikazao u filmu.
Na pitanje kakva je bila reakcija Vatikana na njegovu televizijsku seriju, Sorentino je istakao da se, nakon prvobitnog „mudrog ćutanja“, Sveta stolica ipak oglasila povodom serije kroz pozitivnu kritiku novinara bliskog ovim krugovima.
„Ne znam kakve su bile reakcije gledalaca na društvenim mrežama, mislim da nije ni dobro da se reditelj bavi time nakon prikazivanja filma. Vatikan je u početku ćutao, jer su oni mudri i nisu hteli da mi daju na važnosti. Ipak, pre nekoliko meseci, novinar blizak Vatikanu je pisao veoma pozitivno o tome kako su u seriji predstavljeni religija i odnos crkve prema ljudima“, rekao je Sorentino.
Italijanski reditelj je dodao da ga, iako nije vernik, veoma privlače pitanja religije, jer veruje da se prava kultura krije upravo unutar nje.
Paolo Sorentino je slavu stekao vizuelno upečatljivim i tematsko-motivski kompleksnim filmskim dramama. Njegova ostvarenja upoređuju se s filmovima Federika Felinija i Mikelanđela Antonionija. Oskara je dobio za film „Velika lepota“ (2013, a među njegovim ostvarenjima su i „Posledice ljubavi“ (2004), „Ovo mora da je to mesto“ (2011) i „Mladost“ (2015).