Ta „jedna od najtamnijih tajni“ nekadašnjeg premijera Velike Britanije Vinstona Čerčila opisana je u knjizi istoričara Džonatana Vokera, a kako autor precizira, operacija je podrazumevala invaziju na Sovjetski savez u stilu neuspelih pokušaja Napoleona i Hitlera da osvoje Moskvu.
Naime, kako se navodi, nakon pada Berlina Čerčil se javno radovao pobedi koju je odnela Crvena armija, ali on je zapravo osećao „agoniju“, jer se London u tom „nezamislivom“ scenariju nalazio u epicentru dešavanja.
Upravo se ta ideja mogla uočiti u rečima Čerčila na konferenciji u Jalti februara 1945. godine kada je rekao da „sa jedne strane imate velikog ruskog medveda, sa druge velikog američkog slona, dok se između njih nalazi bedni britanski magarac“.
Stoga je Čerčil izradio strategiju kako da spreči nastavak širenja „velikog medveda“, nakon što Amerika povuče svoje snage iz Evrope, i to napadom na SSSR i nastojanjem da se povrate izgubljene evropske zemlje, ali je upozorio da vreme igra protiv njega, pogotovo u svetlu najverovatnijeg slabog odziva građana na još jednu mobilizaciju, budući da se tek završio rat protiv fašističke Nemačke.
Precizira se da bi prvi front bio otvoren na potezu između Hamburga i Trsta, u kojem bi se protiv Sovjeta borile 64 američke divizije, 35 britanskih divizija, kao i četiri poljske divizije i 10 nemačkih divizija, a plus bi u ofanzivu bilo uključeno oko 6.700 lovaca i 2.500 bombardera.
Autor navodi da ni Sovjeti nisu bili za „bacanje“ u tom trenutku, te su na raspolaganju imali oko 264 divizija, a naoružani su bili sa preko 9.300 lovaca i oko 3.400 bombardera, dok je Crvenu armiju uvek karakterisao veliki broj ljudstva, iako joj je tokom celog Drugog svetskog rata najslabija tačka bila dopremanje municije do samih vojnika na terenu.
Iako se od tog plana odustalo, ti dokumenti čuvani su pod oznakom „najstroža tajna“, dodaje autor knjige, uz obrazloženje da su Sovjeti to saznali bile bi postojale velike šanse da bude pokrenut Treći svetski rat. Ubrzo su zatim na vlast u Velikoj Britaniji došli političari koji su daleko manje bili skloni ratovanju, što je i stavilo konačnu tačku na eventualnu mogućnost započinjanja operacije „Nezamislivo“.