Troje „običnih“: Ko su ljudi u novom Putinovom štabu (foto)

U Moskvi je počeo da radi izborni štab Vladimira Putina. Na njegovom čelu našlo se troje ljudi — lekar, sociolog i preduzetnik. To je prvi put da Putin nema jednog šefa štaba, već više njih. Pred njima je zadatak da na predstojećim predsedničkim izborima, koji će se održati 18. marta u Rusiji, Putina odvedu do pobede.
Sputnik

Troje kopredsedavajućih koji će, kao i svi ostali članovi štaba, raditi volonterski.

Rusija uoči najpoštenijih „nepoštenih“ predsedničkih izbora

To su direktor Nacionalnog medicinskog istraživačkog centra dečje hematologije, onkologije i imunologije „Rogačev“ — Aleksandar Rumjancev, šefica obrazovnog centra za talentovanu decu „Sirijus“ Jelena Šmeljova i generalni direktor fabrike za proizvodnju kamiona „Kamaz“ Sergej Kogogin. Pres-sekretar Putinovog izbornog štaba biće novinar i autor više dokumentarnih filmova Andrej Kondrašov.

Analitičari komentarišu da je Putin napravio dobar izbor time što na čelo štaba nije postavio ljude iz sveta politike, već „obične ljude“, uspešne u oblastima kojima se bave.

Imenovanje kopredsedavajućih koji predstavljaju neke od ključnih sfera nagoveštava i pravac Putinove predizborne kampanje. Rumjancev predstavlja medicinu i nauku, Šmeljeva — obrazovanje, a Kogogin — industriju. Kako ocenjuju eksperti, svako od njih je veliki profesionalac, koji je dokazao svoju vrednost i ima autoritet u oblasti kojom se bavi.

Osim toga, kopredsedavajući ne predstavljaju samo razne sfere, već i različite regione Rusije, što je takođe veoma važno.

Komentarišući pres-sekretara izbornog štaba, analitičari kažu da Kondrašov i novinari praktično „govore na jednom jeziku“, i da je samim tim taj izbor prilično „praktičan i pragmatičan“.

Putinova godina trijumfa

„Imenovanje tih ljudi na mesto rukovodilaca štaba je društvena poruka, jer dvoje od tri šefa štaba nemaju nikakve veze ni sa izborima, ni sa politikom, a isključivo sa socijalnim programima, usmerenim na decu i mlade. Što se tiče direktora ’Kamaza‘, nema ništa čudno u tome što je on izabran. On je na čelu ogromne kompanije, koju je i Putin posećivao. Poruka je ovde jasna — Putin pruža punu podršku domaćim proizvođačima. Lideri štaba neće raditi kao politički konsultanti, to nije ni potrebno, jer za Putina njegov izborni štab ima više simboličan značaj. Glavnu ulogu u kampanji će odigrati Putinova dostignuća koja je postigao na mestu predsednika. Može se čak i reći da glavni kandidat i neće voditi predizbornu kampanju, a zapravo je nikad nije ni vodio. Putin prosto obavlja svoju predsedničku dužnost“, smatra ruski politikolog Stanislav Bišok.

Ko je ko u izbornom štabu

Sedamdesetogodišnji Aleksandar Rumjancev je na mesto direktora Nacionalnog medicinskog istraživačkog centra dečije hematologije, onkologije i imunologije „Rogačev“ stao 1991. godine, član je Ruske akademije nauka, doktor medicinskih nauka, profesor, a takođe i predsednik Nacionalnog društva hematologa i onkologa.

Aleksandar Rumjancev, direktor Nacionalnog medicinskog istraživačkog centra dečje hematologije, onkologije i imunologije „Rogačev“

Dobitnik je brojnih državnih nagrada, a pod njegovim vođstvom prvi put u Rusiji izvršena je transplantacija moždanih ćelija deci sa primarnom imunodeficijencijom, hematološkim i onkološkim bolestima, a organizovane su i sistemske studije mikrohimerizma. Bio je jedan od organizatora programa „Deci Černobilja“.

Ime ovog lekara se nije pojavljivalo u medijima među potencijalnim kandidatima za mesto predsednika Putinovog štaba, nije dovođen u vezu sa političkim strukturama i nije bio poznat kao pristalica Vladimira Putina.

Jelena Šmeljova ima 46 godina, a na čelu „Sirijusa“ je od 2015. godine. Taj obrazovni centar za talentovanu decu nastao je na ideju predsednika Rusije Vladimira Putina.

Jelena Šmeljeva, šefica obrazovnog centra za talentovanu decu „Sirijus“

Šmeljova je magistar socioloških nauka, autor je dve monografije i 32 objavljena naučna rada, a član je i Saveta predsednika Ruske Federacije za nauku i obrazovanje.

Bila je predavač na katedri za novinarstvo na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu, kao i dekan Visoke škole menadžmenta i inovacija Moskovskog državnog univerziteta. Sredinom dvehiljaditih vodila je analitičko odeljenje Centralnog izvršnog komiteta Jedinstvene Rusije, a takođe je radila i na institutima za sociološka istraživanja. Pre „Sirijusa“ vodila je program „Lift u budućnost“, koji podržava mlade talente.

Šezdesetogodišnji Sergej Kogogin je od kraja devedesetih član saveta direktora „Kamaza“, a na čelo te kompanije, koja je u sastavu državne korporacije „Rosteh“, došao je 2002. godine. On je jedini od kopredsedavajućih iz Putinovog štaba koji ima iskustva u politici i radu na vlasti.

Sergej Kogogin, generalni direktor fabrike za proizvodnju kamiona „Kamaz“

Po struci je fizičar, specijalizovan za radiofiziku i elektroniku. Jedno vreme je radio u struci, a pre dolaska u „Kamaz“ bio je u administraciji Zelenodoljske oblasti i u Vladi Tatarstana. Bio je zamenik premijera Tatarstana, ministar ekonomije i industrije te republike.

Putin je svojevremeno pohvalio njegovu efikasnost kao rukovodioca.

Pres-sekretar Putinovog štaba Andrej Kondrašov ima 44 godine, po profesiji je novinar.

Andrej Kondrašov, novinar i autor više dokumentarnih filmova

Od 1991. godine radi za rusku državnu televiziju i radio-stanicu. On je novinar, voditelj, režiser, politički komentator. Izveštavao je sa vrućih tačaka Kavkaza, Centralne Azije i Balkana. Autor je nekoliko dokumentarnih filmova, kao što su „Krim. Povratak kući“, posvećen događajima na tom poluostrvu 2014, „Afgan“, posvećen 25. godišnjici povlačenja sovjetske vojske iz Avganistana, i „Valam“, koji će premijerno biti prikazan u Rusiji 14. januara.

U tom dokumentarcu se pojavljuje i Vladimir Putin, koji će, između ostalog, dati i odgovor na pitanje zašto se stalno vraća tom drevnom manastiru na severu Rusije.

Kondrašov je nedavno snimio i novi dokumentarni film o ruskom šefu države, a prema rečima autora, gledaoce očekuje „maksimalno otkriven Putin“.

Kondrašov, koji je i više puta nagrađivan za svoj rad, 2016. godine imenovan je za direktora direkcije programa „Vesti“.

Vladimir Putin na martovske izbore ide kao samostalni kandidat. Za registraciju je potrebno da do kraja meseca prikupi najmanje 300.000 potpisa birača, pri čemu u jednom regionu ne sme biti skupljeno više od 7.500.

Putin objavio slogan za izbore: „Jak predsednik, jaka Rusija!“

Prikupljanje potpisa je počelo 5. januara i za samo šest dana prikupljeno je 149.000 potpisa. Volonteri iz biračkog štaba kažu da mnogo stranaca želi da stavi svoj potpis i podrži Putinovu kandidaturu, ali da su morali da ih odbiju, jer to nije u skladu sa zakonom.

U Putinovom štabu su uvereni da će potreban broj potpisa biti prikupljen u predviđenom roku, a takođe računaju i na njegovu pobedu u prvom krugu izbora.

Putin dobija i finansijsku podršku. Do srede je u njegov birački fond uplaćeno više od 400 miliona rubalja, odnosno skoro 5,9 miliona evra. Novac je uplatilo oko 100 fizičkih lica i 25 pravnih.

Štab je smešten u blizini Kremlja u „Gostinskom dvoru“, jednom od najvećih izložbenih i trgovačkih centara, odakle Putin tradicionalno razgovara sa građanima Rusije, tokom godišnjeg televizijskog programa „Direktna linija“.

Zanimljivo je da je Putinov štab tu bio smešten i za vreme izborne kampanje 2004. godine, dok je 2012. bio na Novom Arbatu.

Iz Putinovog štaba obećavaju da će uskoro biti otvoren sajt kandidata, a u štabu će biti uključen telefon „vruća linija“. Moguće je da će biti otvorene i stranice na društvenim mrežama, kao i kanal na Telegramu. Očekuje se i da će u naredna 3-4 dana Putinov štab biti u potpunosti formiran.

Putin će na izborima imati čak 66 suparnika, što je najveći broj kandidata u poslednjih 20 godina. Jedino je 1996. godine bilo više pretendenata za glavnu fotelju u Kremlju, kada se prijavilo 78 građana. Sada je 21 partija predložila svog kandidata, dok će 46 građana Rusije, uključujući i Putina, nastupiti kao samostalni kandidati.

Putin je favorit i u Rusiji niko ne dovodi u pitanje njegovu pobedu na martovskim izborima. Najnovije ankete pokazuju da Putinov rad odobrava 83,6 odsto Rusa, a da je predsednik zemlje i političar kome se u Rusiji najviše veruje (57,7 odsto).

Komentar