Sudar velikih: Brisel demonstrira (ne)moć — Rusija gradi bedem odbrane (video)

U emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“ ekonomista Ljubodrag Savić i general Miloš Đošan, komandant protivavionskih jedinica tokom agresije na SRJ 1999. i general Božo Novak, nekadašnji zamenik komandanta RV i PVO Vojske Republike Srpske, razgovarali su o sankcijama EU Rusiji, kao i o napadu terorističkih grupa na rusku bazu Hmejmim u Siriji.
Sputnik

Evropska unija je prva uvela ekonomske sankcije Rusiji, potom je Rusija uvela kontramere. Sada EU preko Svetske trgovinske organizacije (STO) traži obeštećenje od Rusije. Sa svoje strane, Rusija preti izlaskom iz STO.

Kada govori o logici po kojoj EU postupa u vezi sa Rusijom, Ljubodrag Savić citira rečenicu iz filma „Balkanski špijun“: „Đura će ti oprostiti što te je tukao“ i pita se kako EU misli da naplati obeštećenje.

„To je zaista vrhunac licemerja u kome EU demonstrira silu. Ali, mislim da nije tako moćna. Rusija je takođe velika sila, velika država, velika civilizacija i ne postoji od juče. Veliki uvek misle da mogu da rade šta god hoće. To nije samo stvar EU, to je nešto što se dešava i u saradnji sa SAD, ali potpuno je legitimno pravo svake zemlje, ako ništa drugo, da se brani“, kaže Savić.

Šta se desilo u Hmejmimu (video)

Zavođenje sankcija u neskladu je i sa idealima koje proklamuje EU, dodaje Savić. One imaju za cilj da izazovu nezadovoljstvo građana Rusije kako bi promenile vlast, što možda može da se dogodi, kako Savić kaže, u malim zemljama.

EU može da preko STO vrši pritisak na Rusiju, ali ne postoji način da natera Rusiju da plati odštetu, kaže Savić.

„To možete da pritiskate male zemlje, kao što je Srbija, koja aplicira za članstvo u EU. Vi tu imate jednostavan mehanizam. EU ne može da kazni Mađarsku i Poljsku, koje su članice Unije. Ne može im ništa“, komentariše Savić.

Pretnja Moskve da će istupiti iz STO ukoliko ova organizacija presudi u korist EU potpuno je prirodan odgovor, kaže Savić, zato što ta organizacija ima pravila.

„Čak mislim da po tim pravilima ne možete da zavedete sankcije. Tamo je to jedan od osnovnih principa, a to je i temeljni princip EU, da postoji pristup tržištima, kretanje kapitala i ljudi. Rusija mora da traži način kako da funkcioniše u sankcijama, jer ima problema zbog sankcija. Ko tako ne misli, greši“, smatra Savić.

Govoreći o napadu dronovima na bazu Hmejmim u Siriji, kada su ruski protivvazdušni sistemi oborili skoro sve dronove, general Đošan kaže da su ruski protivvazdušni sistemi uvek bili daleko ispred svih ostalih.

Na Badnji dan teroristi dronovima na ruske baze u Siriji

„To se, naravno, može povezati sa koncepcijom kako su se razvijali, ali ruski raketni i drugi protivvazdušni sistemi su veoma efikasni i veoma su otporni na svaku vrstu smetnji koje su prisutne kod drugih sistema. I još će se usavršavati i još će dronovi biti manje efikasni posle ovog iskustva“, kaže Đošan.

Sirija je, kao što je to bio Vijetnam, dobar poligon za probu protivvazdušnih sistema, dodaje on.

„Mi smo proučavali sva iskustva iz Vijetnamskog rata. Kao oficiri raketaši, morali smo da proučimo sve postupke vijetnamskih oficira protiv američke avijacije, i to nam je poslužilo u našim dejstvima“, kaže Đošan.

Prema Đošanovom mišljenju, ruski protivvazdušni sistem „Pancir“, koji se, kako kaže, u Siriji odlično pokazao, dobro bi došao i srpskim protivvazdušnim snagama.

Vašington je ukinuo finansijsku pomoć Pakistanu, dan pošto je ta zemlja počela da, u trgovini sa Kinom, koristi kinesku nacionalnu valutu juan umesto dolara.

Pakistanska odluka ne može da ugrozi dolar, ali je opasna kao, kako Savić kaže, faktor ugledanja.

Neočekivano: Americi je važan azijski saveznik postao — noćna mora

„Svi su svesni da je dolar jedna od važnih poluga američke moći. Dolar su najčešće branili Japanci, nemačka Centralna banka dok nije bilo EU, Velika Britanija i neke druge zemlje zbog svojih potreba. Amerikanci imaju štampariju novca koja štampa novac za Ameriku, ali se, praktično, on distribuira u ceo svet, i to štampanje novca, koliko god ga štampali, ne može da izazove inflaciju u SAD jer je on rezervna valuta za ceo svet“, objašnjava Savić.

Osamdesetih godina skoro sto odsto svetske trgovine odvijalo se u dolarima, danas je taj udeo dolara pao na oko pedeset procenata. Sada je, kaže Savić, zanimljivo ponašanje Kine.

Kina vodi unilateralnu politiku koja potkopava američke interese, međutim, SAD su još uvek svetski ekonomski lider, i Savić ne očekuje da dolar bude zamenjen drugim valutama.

Komentar