Zapadni mediji: Demonstranti u Iranu pokušavaju da zauzmu vojne baze

Iranska državna televizija je objavila da je najmanje 12 ljudi ubijeno u protestima koji traju u toj zemlji, kao i da su naoružani demonstranti pokušali da zauzmu policijske stanice i vojne baze, prenosi AP.
Sputnik
Iran: Strani agenti ubili ljude

U televizijskom izveštaju navedeno je da je desetoro ljudi ubijeno u obračunima tokom prethodne noći, bez navođenja detalja, dok su dva demonstranta ubijena u subotu u protestu u zapadnom delu Irana.

„Određeni broj naoružanih demonstranata pokušao je preuzimanje policijskih stanica i vojnih baza, ali se suočio s ozbiljnim otporom bezbednosnih snaga“, navodi se u prilogu iranske državne televizije.

AP navodi da su iranske vlasti dosad potvrdile smrt četvoro učesnika protesta, dok se ne zna gde su ostali stradali, kao i da su od početka demonstracija u gradu Mašhadu, koje su se proširile na druge gradove, uhapšene stotine ljudi.

Iranska poluzvanična agencija ILNA objavila je prethodno da je u protestima organizovanim u gradu Izehu na jugozapadu Irana ubijeno dvoje demonstranata.

ILNA se poziva na izjavu poslanika lokalnog parlamenta Hedajatolaha Hademija, koji je kazao da su demonstranti ubijeni noćas i da uzrok smrti još uvek nije poznat.

AP navodi da mnogi stanovnici Izeha, grada koji se nalazi na oko 455 kilometara jugozapadno od Teherana, imaju lovačko oružje u kućama.

Rojters navodi da je time broj žrtava najozbiljnijih nemira u ovoj zemlji od 2009. godine porastao na najmanje četvoro ubijenih.

Američki predsednik Donald Tramp nastavio je sinoć da pruža podršku demonstrantima u Iranu, a u najnovijoj objavi na Tviteru on je napisao da iranska vlada pokušava da blokira demonstracije prekidom komunikacija.

Iran: Strani agenti ubili ljude

„Iran, zemlja broj 1. u pružanju podrške terorizmu, u kojoj je prisutno brojno kršenje ljudskih prava i to na dnevnoj bazi, sada je ugasila internet tako da miroljubivi demonstranti ne mogu da komuniciraju. Nije dobro“, napisao je on na Tviteru, preneo je AP.

Navodi se da je javno nezadovoljstvo poraslo zbog poruka koje su poslate aplikacijom za slanje poruka Telegram, a koje su iranske vlasti blokirale u nedelju zajedno s aplikacijom za prenos fotografija Instagram, u vlasništvu kompanije Fejsbuk.

Iranski predsednik Hasan Rohani prethodno je juče poručio da Iranci imaju pravo da protestuju i kritikuju vladu, ali i upozorio da njihove akcije ne smeju da dovedu do nasilja ili nanošenja štete javnoj imovini.

„Iranci shvataju osetljivu situaciju u kojoj su Iran i region i delovaće u skladu sa svojim nacionalnim interesima“, rekao je Rohani u prvom javnom reagovanju na antivladine proteste koji su započeli u četvrtak.

Iranski predsednik je naveo da su „ljudi apsolutno slobodni da kritikuju vladu i protestuju„, ali da to treba da čine na način koji će da „poboljša situaciju u zemlji i njihovim životima“.

„Kritikovanje se razlikuje od nasilja i nanošenja štete javnoj imovini“, citira agencija IRNA Rohanijevo obraćanje članovima vlade.

Rohani je odbacio komentare američkog predsednika Trampa koji je podržao demonstrante, rekavši da „oni koji Irance nazivaju teroristima nemaju pravo da saosećaju sa našim narodom“.

Katastrofa za Bliski istok: Američki savez spreman — Iran ima ozbiljna leđa

Tramp je ranije ponovo podržao demonstrante koji protestuju u Iranu, navodeći da oni konačno „shvataju kako je njihov novac ukraden od njih i protraćen na terorizam“.

„Veliki protesti u Iranu. Ljudi konačno shvataju kako su njihov novac i bogatstvo ukradeni i protraćeni na terorizam. Izgleda da oni neće još dugo izdržati“, poručio je Tramp na Tviteru i naglasio da SAD veoma pomno prate da li postoje kršenja ljudskih prava.

Kako je Si-EN-En ranije preneo, američki predsednik podržao je proteste u Iranu i naveo da „represivni režimi ne mogu da traju večno“.

AP navodi da demonstracije, započete u četvrtak zbog, kako se ocenjuje, ekonomskih nedaća koje su zahvatile Iran, deluju kao najmnogobrojnije u Islamskoj republici od 2009. kada su održani protesti zbog osporavanih predsedničkih izbora.    

Komentar