Kuće kao medenjaci i glineni magneti
Ranije je granica između Moskve i Rjazanjske gubernije prolazila pored Kolomne, odmah iza reke Oke. U selu Šurovu se sačuvao jedinstveni pogranični obelisk s početka XIX veka sa grbovima dve oblasti. O tom pograničnom stubu malo ko zna, jer se nalazi na kraju sela. Veoma je zanimljiv i trebalo bi ga videti.

Na pola sata od Šurova, na putu ka Rjazanjskoj oblasti, nalazi se Zarajsk, mali grad u Podmoskovlju sa kućicama koje liče na medenjake, lepim istorijskim centrom i Kremljom iz XVI veka. Grad je nastao po nalogu Vasilija Trećeg, kako bi se narod zaštitio od Tatara. Kada je tvrđava izgubila svoj odbrambeni značaj, tu je osnovan manastir, a 1919. godine je otvoren muzej. Ovaj prostor je bio naseljen od davnina, 2001. godine su arheolozi pored zidova tvrđave pronašli statuu bizona koja je stara 22.000 godina.

Na teritoriji Kremlja se nalazi velik broj štandova sa suvenirima. Magneti za frižider su originalni, ručne izrade i napravljeni od gline. Prodavci će vam sa zadovoljstvom dati savet šta obavezno da posetite u gradu.

Prošetajte po nedavno renoviranoj ulici Krasnojarmejskoj. Vodotoranj je jedna od glavnih arhitekturnih atrakcija Zarajska.

Osmougaoni, na četiri nivoa, sa gracioznim zubima, podseća na srednjovekovne kule u Italiji, iako je izgrađen početkom prošlog veka. Sa osmatračnice koja je na visini od 29 metara, pruža se fantastičan pogled na ceo grad.

Selo Sergeja Jesenjina
Selo Konstantinovo se proslavilo zahvaljujući Sergeju Jesenjinu. Kada pogledate pejzaž tog sela, podsetite se svih dela Jesenjina koja ste čitali. Ovde je sve predivno, živopisni prostori Rjazanja koji se otkrivaju sa visokih obala Oke, čudesna priroda i građevine iz doba Jesenjina. Svi ovi prizori kao da nas pozivaju na meditaciju.

Teritorija muzeja Jesenjina je velika. U kući njegovih roditelja možemo uroniti u život seljaka s početka prošlog veka. Pokazaće vam i školu u kojoj je učio budući pesnik i letnjikovac Lidije Kašine, koja je bila inspiracija za lik Ane Snegine iz istoimene pesme.

Kuća komšija porodice Jesenjin nije zanimljiva turistima i dosta je propala. Tako bi mogla da izgleda i kuća Jesenjina, ali pesnik je jednostavnu rusku kolibu osudio na besmrtnost.

Nakon šetnje možete napraviti pauzu u obližnjem kafiću preko puta parkinga muzeja. Tu možete popiti čaj i zasladiti se hrskavim poslasticama od lisnatog testa.

Konji u gotskom zamku
Na sat vožnje od Rjazanja se nalazi Starožilovsko imanje sa konjima. Tu zemlju je 1860-ih godina kupio vlasnih železnice Pavel fon Derviz.
Njegovi sinovi su pozvali arhitektu Fjodora Šehtela da u Starožilovu sagradi imanje sa konjima. To je kompleks od 12 zgrada u gotskom stilu, a u susednom selu Kirici je napravio magičan dvorac.

U Starožilovu i dalje gaje konje. Ovde je 1920-ih godina o konjima učio budući maršal Georgij Žukov, a često je službeno ovde dolazio i sovjetski komandant Semjon Buđoni.

Potrebno je ranije rezervisati termin za ekskurziju, ali se možete i samo prošetati po velikoj teritoriji oko glavne zgrade ili obići konje u štalama.

Nisu svi objekti imali sreću da sačuvaju istorijsku vrednost. Neki su nakon revolucije pretvoreni u stanove, iz kojih su pre samo nekoliko godina iseljeni ljudi.

U napuštenim stanovima su ostale lične stvari ljudi, nameštaj, knjige, časopisi… Prizor je jeziv i čini se da je moguće snimiti film o postapokalipsi, jer je sve spremno.

Tu se nalazi i sovjetski spomenik radniku i seljanki, koji podseća na prošlu epohu. Gledajući ga, imate pomešana osećanja, osećate i tugu i nadu da će se oživeti ovo neobično mesto.

Igle i ukrasi oko prozora
Nakon Starožilova, put vodi kroz mala naselja i sela koja su takođe interesantna.

U selu Istje se nalazi najstarija u istočnoj Evropi visoka peć koja je sagrađena 1715. godine po nalogu Petra Prvog. Car-reformator je tu osnovao fabriku za izlivanje gvožđa, koja je do 1870-ih bila jedina fabrika u Rusiji za proizvodnju igala za šivenje.

Ako krenete dalje, sve je manje i manje sela, a mnoga su napuštena. Pored puta se nalaze kuće sa mezaninima i drvenim izrezbarenim okvirima oko prozora. Neke su veoma lepe i šteta je što su osuđene na propast.

Tatarska prestonica
Osnovan u XII veku, gradić Kasimov nosi ime po kazanjskom careviću koji je 1452. godine dobio od kneza Vasilija Slepog zemlju. Tu je formirana država koja je trajala više od dva veka.

Glavni spomenik tatarskog perioda je Hanska džamija. Sačuvan je srednjevekovni minaret, a sam objekat, kako se navodi u legendi, srušen je po nalogu Petra Prvog. Navodno, car je bio ljut nakon što je ploveći po reci Oki mislio da je muslimanska džamija pravoslavni hram i prekrstio se. Džamija koja se sada nalazi, sagrađena je krajem XVIII veka uz odobrenje Katarine Druge.

Trenutno je zatvorena, jer je u toku restauracija. Unutra je sve prilično skromno, ali sa minareta se mogu videti bezgranična polja, reka, stare kuće, crkve i tatarske prodavnice — sve je kao na dlanu.

Pored se nalazi još jedan spomenik iz tatarskog perioda — mauzolej hana Šah-Alija. Zgrada iz 1556. godine je mnogo razrušena jer su pokušavali da iskopaju hanske grobnice, tako da je sada zatvoren za posete.

Šah-Ali je tri puta bio na vlasti u Kazanju i dva puta u Kasimovu. On je bio muž legendarne tatarske carice Sjujumbike. Grad na reci Oka je bio njeno poslednje pristanište. Nju je Ivan Grozni bez njene volje dao Šah-Aliju i ubrzo je umrla. Razlog njene smrti nije poznat i čak nije poznato gde joj je grob.

U selu Podlipki koje se nalazi blizu Kasimova, nalazi se jedinstvena za te prostore drvena džamija iz XIX veka sa kulom.

Za posetu Rjazanju je potrebno odvojiti ceo dan. Ovde se može jeftino iznajmiti stan na jednu noć.

Večerajte u uzbekistanskom kafiću u ulici Saborna. Probajte tradicionalnu istočnu hranu. Za ljubitelje evropske kuhinje predlog je pasta bar „Zrno“, kafeterija „Krem soda“ i kafić „Dobre ruke“ u pešačkoj zoni ulice Poštanska.

Na kraju, ako budete imali snage, savet je da posetite i selo Gus-Železni i Trojicku crkvu, koja je fantastično osvetljena.