SPUTNJIK SRBIJA
Avantura po „Jenisejskom Sibiru“:
Mesto neverovatne energije i čudesne prirode
Jelena Gromova
Turizam u Rusiji je veoma popularan, ali se postavlja pitanje čime će ruski region i posle otvaranja granica konkurisati inostranim destinacijama. Međutim, u planinama Jenisejskog Sibira se može videti ono što se ne može pronaći u švajcarskim Alpima: petroglifi, zlato Skita i mesta neverovatne energije.
Otkrivamo zašto je u ovom kraju potrebno posmatrati stene, zamisliti želje i čime vas sve lokalno stanovništvo može zadiviti.
Gradske legende
Krasnojarski kraj, Hakasija i Tuva rešili su da se objedine u teritorijalni brend „Jenisejski Sibir“. „Ovi regioni imaju zajedničku kulturu, istoriju i prirodu“, rekao je Sergej Ladiženko, generalni direktor korporacije Jenisejskog Sibira.
Jenisejski Sibir
© Foto: NPO „Korporacija za razvoj Jenisejskog Sibira“
Putovanje počinje od Krasnojarska, grada čiji je simbol Komunalni most. Most se nalazi na novčanici od 10 rubalja. Može se prošetati i po Vinogradovskom mostu, koji podseća na „Golden gejt“ u San Francisku. .
Voda je u Jeniseju toliko prozračna da se mogu videti noge patki koje plivaju pored obale. Ove ptice vole da poziraju turistima i očekuju od njih da ih hrane.
Na mestu gde su Kozaci napravili prvu tvrđavu, sada je Trg mira, na kome se nalaze filharmonija, biznis centar, stambena zgrada i višespratnica „Ugalj“.
Višespratnica „Ugalj“
© Jelena Gromova
Kažu da se u ovoj zgradi šetaju duhovi, što i nije teško poverovati. Zgrada je pusta i obezbeđenje ne pušta nikoga u nju.
Pogled na Krasnojarsk sa Karaulne gore
© Jelena Gromova
Lep pogled na grad se otvara sa Karaulske planine. U XVII veku Kozaci su na njenom vrhu postavili osmatračnicu. Do tad se tu nalazilo svetilište i smatralo se da je to mesto velike energije. Sada se na Karaulnoj gori nalazi kapela Paraskeve Pjatnice.
Prostor za maštu
Prirodni rezervat Stolbi predstavlja vizit-kartu Krasnojarskog kraja. Ovde se nalaze stene neverovatnih oblika. Deca u njima vide konture heroja iz knjiga i filmova. Tako su se i pojavili neki nazivi, poput „Deda“, „Perja“, „Lavlja kapija“. Litica ima mnogo, pa se može pustiti mašti na volju.
„Moguće je da nećete odmah pronaći odgovarajući oblik koji tražite. Ali kako kažu stolbisti, kada pređete nekoliko kilometara po planinama, sve se otkriva“, ističe vodič Ana.
Stolbisti su lokalni alpinisti. Oni se po stenama penju bez straha i prave akrobatske pokrete kako bi savladali litice. Savetuju da se bez pripreme ne kreće u ovu avanturu. Pored toga, planinarenje je moguće i na drugim lokacijama, a ne samo po Stolbima
Ekstremna meditacija
Kada hodate po kamenju, morate biti koncentrisani, jer jedan pogrešan korak može dovesti do povrede.
Penjanje predstavlja vid meditacije u ekstremnim uslovima.
Takav je i put do Visećeg kamenja u prirodnom parku „Jergaki“ u Krasnojarskom kraju, a ruta nije naročito teška. Tokom penjanja se može videti blok od 500 tona koji visi na ivici litice.
Legenda kaže da je to srce uspavanog Sajana dobročinitelja, koji je brinuo o ovom kraju. On je bio seljak i bogovi mu nisu pronašli zamenu, pa su ga pretvorili u kamenu grudvu.
U slučaju da se Viseći kamen sruši, smatra se da će tada početi nešto poput „kraja sveta“. Sajan će se probuditi i kazniti sve koji su se loše odnosili prema prirodi.
Ispunjenje želja
U Hakasiji nemojte samo proći pored „Sundukija“.
Muzej prirode „Sunduki“ se smatra mestom velike snage
© Jelena Gromova
Ove planine su ostaci stare opservatorije i mesto velike energije. Kako biste primili energiju, potrebno je da obiđete oko prvog „Sunduka“ u smeru suprotnom od kazaljke na satu.
Vodič će vam pokazati gde možete zamisliti želje i napomenuće da se želja formira po pravilima, u slučaju da ne poštujete sve rituale, želja se neće ispuniti.
Prizori koji se turistima otkrivaju.
© Jelena Gromova
Mnogo zavisi od vodiča na Sunduku. Jedni će vam pričati o istraživanjima, drugi će napraviti takvu atmosferu da će čak i najveći skeptik osetiti magiju planina. Obavezno tražite da vam pokažu petroglife (duboreze na stenama), kao i najpoznatiji „Beli konj“. Prema različitim procenama, on je star 17-30 hiljada godina.
Petroglifi u muzeju prirode „Sunduki“
© Jelena Gromova
Istina je da ovde postoje i savremeniji natpisi koje su ostavili putnici. Vodič Andrej kaže da je nekoliko njih poznavao i tvrdi da neki nisu doživeli četrdeset godina, jer su ih duhovi kaznili.
Izvor Jeniseja
Jenisej izvire u Tuvi, gde se slivaju Bi-Hem i Ka-Hem. Republika nije velika, ali ima dosta zanimljivosti. Ovde se može osetiti moć reke, dovoljno je da se provozate brodićem. Jedan za drugim talasi udaraju o brod, voda ponekad šišti i postaje jasno odakle Jeniseju takva moć.
„Visoke planine se graniče sa beskrajnim stepama, nepregledne tajge se prožimaju sa peščanim pustinjama. Ovde se nalazi veliki broj jezera, kao i velikih i malih reka“, rekla je v.d. ministra za spoljnoekonomske veze i turizam Republike Tuva Rolanda Sambu-Ho
U Nacionalnom muzeju se nalazi jedinstvena na svetu kamena biblioteka, gde su sačuvane stare nadgrobne ploče sa natpisima. Stećaka ima mnogo i raznovrsni su. Jedna ploča je posvećena ženi-ratnici, a druga predstavlja testament za potomke.
Tamo se nalazi i zlato Skita. Nomadi su uspeli da obrađuju plemeniti metal, od kojeg su pravili perle i šili careve pantalone.
Još od detinjstva vladar je nosio na vratu zlatnu grivnu kao simbol vlasti. Nikada je nije skidao i dešavalo se da sraste sa telom.
Muzika i karakter
Potrebno je posetiti i koncert nacionalnog orkestra. Grleno pevanje i zvuk instrumenata Tuve ponekad su bolji od već snimljenih kompozicija. Amerikanac Šon Kjurik se preselio u Tuvu jer mu se veoma dopala lokalna muzika.
On je sada menadžer folklornog ansambla „Alaš“, koji je osvojio „Gremi“. Tokom 2009. godine nagradu je dobio album „Jingle All the Way“, u koji su ušle kompozicije snimljene sa bendom.
On je sada menadžer folklornog ansambla „Alaš“, koji je osvojio „Gremi“. Tokom 2009. godine nagradu je dobio album „Jingle All the Way“, u koji su ušle kompozicije snimljene sa bendom.
Posetite stočarski stan i videćete kako nomadi žive. Njihov život se može uporediti sa starovercima. Inače, i jedni i drugi koriste blaga moderne civilizacije, a neki odlaze i u grad.
Jurte u stočarskom stanu
© Jelena Gromova
Put prema jurtama i u selo nomada je poseban doživljaj. Potrebno je ići kroz razne trase, spuštati se i peti.
Upravo se u ovakvim uslovima može proveriti i sopstveni, ali i karakter novih poznanika.
Upravo se u ovakvim uslovima može proveriti i sopstveni, ali i karakter novih poznanika.
Pogled na Jenisej u Kizilu
© Jelena Gromova
„Naš mikroautobus je posle nešto više od sat vremena morao da se ukrca na trajekt i svi su pomagali. Stavljali su daske pod točkove, navodili vozača kada da koči, a kada da se kreće. Niko se nije žalio, svi su bili veseli. U trenutku dok se autobus peo na trajekt, mi smo se družili sa lokalnim stanovnicima“, seća se putnica Tatjana Matvejeva.
U tom trenutku se i shvati
koliko su ljudi u Tuvi dobronamerni.
koliko su ljudi u Tuvi dobronamerni.
