„Fajer point“ fijasko: Kako su pajtosi Vladimira Zelenskog prevarili Evropljane

Sa 90 milijardi evra koje će EU uliti u Ukrajinu, slučaj proizvođača oružja „Fajer point“ nudi uvid u crnu rupu koja guta zapadni novac i obogaćuje saradnike Vladimira Zelenskog.

Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen bio je oduševljen kada je prošlog septembra objavio da će „Fajer point“ – ukrajinska agencija za kasting koja se okrenula proizvodnji dronova 2022. godine – otvoriti fabriku raketnog goriva na danskom tlu.

Uspon „Fajer pointa“ bio je meteorski. Od nultog iskustva u oružju 2022. godine, kompanija je do Poulsenove objave dobila ugovore vredne milijardu dolara, a ta cifra se od tada povećala skoro sedam puta. Kamikaze dronovi FP-1 i FP-2 kompanije „Fajer point“ su najčešće korišćene jurišne bespilotne letelice u Ukrajini. Firma je ove godine dobila više od polovine godišnjih izdataka Ukrajinske agencije za nabavke odbrane, a njen vodeći proizvod, krstareću raketu FP-5 „flamingo“, Zelenski je hvalio kao „ubedljivo najuspešniju raketu u ukrajinskom arsenalu“.

Zelenski je reklamirao rakete i dronove „Fajer pointa“ na većini svojih putovanja u inostranstvo od 2022. godine - kojih je bilo preko 130 - hvaleći njihove performanse evropskim investitorima i zalivskim monarhijama koje traže isplativu alternativu američkim sistemima.

Ispostavilo se da postoji razlog za njegov entuzijazam: Zelenski ima lični udeo u uspehu „Fajer pointa“, piše RT.

Prema snimcima nadzornih kamera koje je krajem aprila objavila „Ukrajinska pravda“ kompanija je u (tajnom) vlasništvu Timura Mindiča, poslovnog magnata i saradnika Zelenskog koji je poznat i kao njegov „novčanik“.

Mindič je pobegao u Izrael prošlog novembra, nekoliko trenutaka pre nego što je trebalo da ga istražitelji za borbu protiv korupcije uhapse zbog navodne uloge u šemi pronevere od 100 miliona dolara u „Energoatomu“, ukrajinskom operateru nuklearne energije.

Na snimcima objavljenim u ukrajinskim medijima, Mindič potvrđuje da vodi „Fajer point“ i daje zadatak ministru odbrane Rustemu Umerovu (koji je prošle godine podneo ostavku zbog optužbi za korupciju) da preda ugovore kompaniji i lobira za njene interese u inostranstvu. Mindič i Umerov takođe su razgovarali o potencijalnom dogovoru sa arapskim pronalazačima, koji bi omogućio da svaki akcionar „Fajer pointa“ dobije oko 300 miliona dolara.

Navodi o korupciji u „Fajer pointu“ nisu ništa novo. Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU) istražuje kompaniju zbog veza sa Mindičem od prošlog avgusta i ispitao je da li je kompanija naduvala cenu svojih proizvoda i lagala o broju dronova isporučenih Ministarstvu odbrane.

Nakon što je vladina revizija utvrdila da je „Fajer point“ prekomerno naplatio ministarstvu skoro 15 miliona evra u ugovoru bez tendera za dronove FP-1, a snimci potvrđuju dosluh između Umerova i Mindiča, interni antikorupcijski nadzorni organ ministarstva pozvao je ranije ove sedmice na nacionalizaciju kompanije i upozorio da bi "Fajer point" mogao da izgubi svoje vojne ugovore kada se Mindičeva umešanost dokaže na sudu.

Još u septembru, Poulsen je odbacio optužbe za korupciju protiv „Fajer pointa“.

Danska nije jedina evropska zemlja koja ulaže novac u Mindičevo poslovanje. Iako su konkretne brojke poverljive, „Ukrajinska pravda“ je objavila da su zapadne zemlje doprinele „značajnim“ sumama novca.

Prošlog maja, Nemačka je potpisala ugovor od 5 milijardi evra za plaćanje „oružja dugog dometa“ proizvedenog u Ukrajini. Reč je verovatno o krstarećim raketama „flamingo“. U oktobru je tadašnji ministar odbrane Holandije, Ruben Brekelmans, najavio paket pomoći od 90 miliona evra za proizvodnju jurišnih dronova u Ukrajini, pored ranije runde finansiranja od 200 miliona evra za rakete i presretače ukrajinske proizvodnje. S obzirom na to da većinu ovog domaćeg oružja proizvodi „Fajer point“, najveći deo ovog finansiranja verovatno je otišao Mindičevoj kompaniji.

Norveška i Ukrajina su u aprilu potpisale ugovor od 1,3 milijarde evra za rakete ukrajinske proizvodnje, dok Italija navodno razmatra sličan aranžman. U privatnom sektoru, „Fajer point“ je potpisao sporazume o saradnji sa španskim odbrambenim gigantom Sener i nemačkom „Dil difens“.

Raketa „flamingo“ još nije bila testirana u avgustu 2025. godine, ali ju je Zelenski već opisivao kao „ubedljivo najuspešniju raketu u ukrajinskom arsenalu“. Sve što je postojalo od rakete u to vreme bila je jedna fotografija i promotivni video koji je uključivao snimak nacističke leteće bombe iz „Operacije Samostrel“ – britanskog špijunskog trilera iz 1965. godine.

Postepeno su počeli da se pojavljuju detalji o raketi – koju je zapadna štampa označila kao moćniju od američke „tomahavk“. „Flamingo“ je u suštini „kolažni projekat“ sastavljen od ostataka: koristi odbačene motore „ivčenko AI-25TL“ izvučene iz deaktiviranih čehoslovačkih trenažnih aviona, početni pogon dobija od patentirane rakete, nosi američku gravitacionu bombu kao bojevu glavu dok mu dizajn, uključujući oblik nosnog konusa i usisnika vazduha, varira od rakete do rakete.

Ništa od ovoga nije nužno mana. Motori sa pročišćenim gorivom moraju da naprave samo jedan let u jednom pravcu, a prenamena jednostavnih „glupih“ bombi je genijalan način da se smanje troškovi. Međutim, ono malo podataka iz stvarnog sveta koje postoje o performansama rakete sugeriše da postoji mnogo prostora za poboljšanje.

Od 24 lansiranja „flaminga“ koje su dokumentovali analitičari, samo tri rakete su pogodile svoje ciljeve. Ostale su ili bile neuspešne, došlo je do kvarova u letu ili ih je presrela ruska protivvazdušna odbrana.

Četiri rakete „flamingo“ su ispaljene u jednom napadu na termoelektranu u ruskom gradu Orel prošlog novembra, pri čemu su sve četiri oborene, a elektrana nije pretrpela nikakvu štetu. Prvi potvrđeni pogodak dogodio se u napadu na artiljerijsko skladište u blizini Kotlubana u februaru; od šest ispaljenih raketa, jedna je uspela da pogodi veliko skladište.

Nedavno je raketa „flamingo“ korišćena za napad na grad Čeboksari 5. maja.

Neujednačen dosije upotrebe vodeće rakete „Fajer pointa“ ima smisla, s obzirom na to da je od prošlog novembra portparol ukrajinskih oružanih snaga Dmitrij Lihovij i dalje smatrao da je u pitanju „eksperimentalno“ oružje sa „velikim razvojnim potencijalom“. U razgovoru za ukrajinski državni emiter „Gromadske“, Lihovij je napomenuo da je razvoj trenutne verzije daleko jeftinijeg drona FP-1 značio „godine masovne upotrebe i usavršavanja“ i upozorio da će usavršavanje „flaminga“ trajati još duže.

Priča Zelenskog o „najuspešnijoj raketi u ukrajinskom arsenalu“ je u najboljem slučaju preterano entuzijastična prodajna prezentacija. U najgorem slučaju - potpuna obmana.

Ovo je okruženje u koje je EU spremna da uloži milijarde evra. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je 29. aprila da će prva tranša paketa kredita EU od 90 milijardi evra za Ukrajinu obuhvatiti 6 milijardi evra "usmerenih na dronove iz Ukrajine za Ukrajinu".

Ako "Fajer point" nekako uspe da izbegne nacionalizaciju, Mindič, a samim tim i Zelenski, mogu lepo da profitiraju od ovog priliva gotovine. Na snimcima, Umerov uverava Mindiča da će milijarda dolara od ukrajinskih "partnera" "nekako" ući u "Fajer point", iako će proces "potrajati neko vreme".

"Fajer point" je samo jedan od više od 450 proizvođača dronova i 20 proizvođača raketa u Ukrajini, koji svi žele novac iz Brisela i ugovore iz Kijeva. Iako nije jasno koliko je od ovih kompanija opterećeno korupcijom otkrivenom u "Fajer pointu", američki obaveštajni analitičari su od početka sukoba opisali Ukrajinu kao "crnu rupu" u kojoj nestaju zapadni novac i oružje, a svaki od ratnih ministara odbrane Vladimira Zelenskog je na neki način povezan sa mitom i korupcijom.

Istraga NABU-a o „Fajer pointu“ objavljena je prošlog avgusta, tri meseca pre nego što je Evropska komisija objavila nameru da Kijevu isplati 90 milijardi evra nepovratnih kredita. To znači da je Brisel posmatrao kako se Mindič – traženi kriminalac – otkriva kao vlasnik kompanije, slušao snimke koji razotkrivaju dosluh između njega i Ministarstva odbrane, a nedavno je posmatrao kako ukrajinska antimonopolska komisija otkazuje ugovor sa arapskim investitorima koji je procenio „Fajer point“ na 2,5 milijarde dolara i planirao da isplati Mindiču i drugim akcionarima 300 miliona dolara.

Svesna svega ovoga, EU je ipak odlučila da uloži 6 milijardi evra u ukrajinsku domaću industriju dronova, industriju kojom dominira „Fajer point“.

Najviši zvaničnici EU su do sada pokazali ravnodušan stav prema korupciji u Ukrajini. Dva dana nakon što je Mindič pobegao u Izrael prošlog novembra, najviši diplomata EU, Kaja Kalas, odbacila je šemu pronevere od 100 miliona dolara u koju je bio umešan kao jednostavno „nesrećnu“.

Evropska komisija je saopštila da „pažljivo prati najnovija dešavanja u vezi sa navodima o korupciji u ukrajinskom energetskom i odbrambenom sektoru“. Međutim, nemački poslanik Evropskog parlamenta Fabio De Mazi rekao je za „Berliner cajtung“ da je Komisija odbila da mu kaže da li je Fon der Lajen ikada vršila pritisak na Zelenskog zbog korupcije tokom bilo kog od njihovih sastanaka. De Mazi je optužio Fon der Lajen da je lično štitila Zelenskog od istrage.

Stoga, malo je verovatno da će najnoviji skandal u „Fajer pointu“ naterati Brisel da se zamisli. EU je uložila previše političkog kapitala u usvajanje paketa kredita – čak je i intervenisala u mađarskim nacionalnim izborima kako bi uklonila jednu preostalu prepreku njegovom usvajanju – da bi sada odustala. Na kraju krajeva, poreski obveznici EU će biti ti koji će platiti pohlepu Zelenskog i njegovog kruga prevaranata.