Putin: Ruska vojska treba da se usredsredi na konačni poraz protivnika

On je naveo da Moskva nema želju da pogoršava odnose sa bilo kim, ali da je odgovor Rusije na provokacije Kijeva tokom Dana pobede mogao da dovede upravo do toga.

Putin je podsetio da bi, u slučaju pokušaja da se osujeti proslava 9. maja, Rusija izvela uzvratne udare po centru Kijeva.

Prema njegovim rečima, to bi moglo da pogorša odnose Rusije sa većim brojem zemalja, jer se u centru Kijeva nalazi mnogo stranih ambasada.

Govoreći o odsustvu vojne tehnike na paradi, istakao je da ta odluka nije doneta samo zbog bezbednosnih razloga, nego pre svega jer ruske snage treba da se fokusiraju na poraz ukrajinskih snaga u Specijalnoj vojnoj operaciji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da lični susret sa Vladimirom Zelenskim treba da bude završna tačka procesa rešavanja konflikta, a ne sam pregovarački proces.

Putin je, naveo da Zelenski može da dođe u Moskvu ako želi lični susret, ali je naglasio da je pre toga potreban ozbiljan pripremni rad stručnjaka.

Prema njegovim rečima, iskustvo minskog pregovaračkog procesa pokazalo je da se može satima razgovarati bez rezultata, zbog čega je neophodno prethodno usaglašavanje suštinskih pitanja.

Ruski predsednik je dodao da je Moskva zahvalna SAD na posredničkim naporima, ali da je rešavanje sukoba pre svega pitanje Rusije i Ukrajine.

On je poručio da se sastanak može održati i van Moskve, ali tek kada budu postignuti mirovni dogovori za dugoročnu perspektivu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se sukob, u kojem Zapad preko Ukrajine ratuje protiv Rusije, kreće ka završetku, ali da zapadne zemlje to još ne žele da priznaju.

Prema njegovim rečima, Zapad je očekivao brz poraz Rusije i urušavanje njene državnosti, ali se to nije dogodilo. Putin je ocenio da su zapadne zemlje već ušle u „kolosek“ konfrontacije sa Moskvom i da sada ne mogu da izađu iz njega.

On je dodao da u Evropi postoje političke snage koje razumeju suštinu događaja i izrazio nadu da će se one postepeno vraćati na vlast.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da Moskva do sada nije dobila nikakve predloge Kijeva u vezi sa razmenom ratnih zarobljenika.

On je podsetio da je Rusija odmah podržala inicijativu predsednika SAD Donalda Trampa o produženju primirja sa Ukrajinom i razmeni zarobljenika.

Takođe je rekao i da je Moskva 5. maja predložila Ukrajini razmenu ratnih zarobljenika, ali da je Kijev potom saopštio da nije spreman za taj korak.

Prema njegovim rečima, prvobitna reakcija ukrajinske strane bila je da treba dodatno razmotriti predlog i da možda neće biti razmenjeno svih 500 zarobljenika, već manji broj. „A onda su u potpunosti nestali iz kontakta i direktno rekli da nisu spremni za tu razmenu. Ne žele“, rekao je Putin novinarima.

Rusija je sa Kinom, Indijom i Sjedinjenim Američkim Državama razgovarala o mogućim posledicama u slučaju provokacija Kijeva tokom obeležavanja Dana pobede, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

On je podsetio da je rusko Ministarstvo odbrane ranije upozorilo da bi, u slučaju pokušaja da se osujete svečanosti 9. maja, Rusija bila prinuđena da izvede uzvratne masovne raketne udare po centru Kijeva.

Putin je dodao da je posle toga usledila i nota Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Prema njegovim rečima, Moskva je zatim počela rad sa svojim ključnim partnerima i prijateljima, pre svega sa Kinom, Indijom i drugim zemljama, kao i sa administracijom SAD.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se Dan pobede tiče svakog građanina Rusije i da Moskva „ne igra nikakve igre“ kada je reč o tom prazniku.

On je podsetio da je, prema posleratnim dokumentima, na RSFSR otpalo gotovo 70 odsto ukupnih gubitaka u Drugom svetskom ratu.

Prema Putinovim rečima, od ukupno 27 miliona poginulih u Sovjetskom Savezu, skoro 19 miliona bili su stanovnici Rusije.

„To je događaj koji se tiče svakog građanina Rusije i svake naše porodice“, naglasio je Putin.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je situacija oko Ukrajine počela od pitanja njenog ulaska, odnosno pokušaja ulaska u Evropsku uniju.

Prema njegovim rečima, to je kasnije dovelo do državnog prevrata, događaja na Krimu, pozicije jugoistoka Ukrajine i oružanih dejstava.

Putin je ocenio da je upravo taj proces pokrenuo lanac događaja koji je doveo do sadašnje krize.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da bi u slučaju daljeg zaoštravanja situacije na Bliskom istoku svi bili na gubitku. On je konflikt oko Irana nazvao teškim i složenim i poručio da se Moskva nada da će on biti zaustavljen što je pre moguće.

Prema njegovim rečima, sukob Irana i Sjedinjenih Američkih Država stavlja Rusiju u složen položaj, jer Moskva ima dobre odnose i sa Teheranom i sa zemljama Persijskog zaliva.

On je ocenio da je reč o teškom i složenom konfliktu i naglasio da Rusija nastavlja kontakte sa obe strane. Naveo je i da su SAD, Iran i Izrael u početku bili saglasni sa izvozom obogaćenog uranijuma u Rusiju, ali je Vašington kasnije pooštrio stav.

Ruski predsednik je naglasio da predlog Moskve o izvozu obogaćenog uranijuma u Rusiju i dalje ostaje na stolu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je uverenje da će Moskva obnoviti odnose sa mnogim zapadnim državama.

On je ocenio da bi obnova odnosa između Rusije i Evrope bila u interesu obe strane i donela obostranu korist.

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder bio bi poželjna kandidatura za eventualne pregovore između Evropske unije i Rusije, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

On je rekao da je za njega lično Šreder najprihvatljivija figura, ali je dodao da Evropljani sami treba da izaberu lidera kome veruju i koji, kako je naveo, nije iznosio uvrede na račun Rusije.

Putin je naglasio da Moskva nikada nije bila zatvorena za pregovore, već da su, prema njegovim rečima, od dijaloga odustali Evropljani.

Što Rusija bude jača, brže će izbledeti pokušaji umanjivanja doprinosa SSSR-a pobedi nad nacizmom, dodao je ruski lider. Osim toga, što pre Evropa prepozna potrebu za prihvatljivim odnosima sa Rusijom, to će biti bolje za obe strane, poručio je on.

"Moramo da se pobrinemo da nam niko ne preti. To je sve. To je ono čemu ćemo težiti", naveo je Putin, napomenuvši da i u Evropi razumeju da igra povećavanja uloga "može skupo da košta".

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se sukob, u kojem Zapad preko Ukrajine ratuje protiv Rusije, kreće ka završetku, ali da zapadne zemlje to još ne žele da priznaju.

Prema njegovim rečima, Zapad je očekivao brz poraz Rusije i urušavanje njene državnosti, ali se to nije dogodilo. Putin je ocenio da su zapadne zemlje već ušle u „kolosek“ konfrontacije sa Moskvom i da sada ne mogu da izađu iz njega.

On je dodao da u Evropi postoje političke snage koje razumeju suštinu događaja i izrazio nadu da će se one postepeno vraćati na vlast.

Govoreći o Finskoj, Putin je komentarisao njen ulazak u NATO i politiku prema Rusiji, ali je rekao da će se uzdržati od određenih reči i gestova jer je, kako je naveo, rodom iz Sankt Peterburga, „kulturne prestonice Rusije“.