Komentarišući Paradu pobede i govor ruskog predsednika Vladimira Putina, Dragoljub Bosnić ističe da je od izuzetnog značaja podsećanje na istorijsku ulogu Sovjetskog Saveza u uništenju nacizma, uprkos sve češćim pokušajima revizije istorije na Zapadu.
Naš sagovornik smatra da je posebno opasna tendencija izjednačavanja nacista i Sovjetskog saveza. To je sredstvo relativizacije nacističke ideologije kroz savremene političke interpretacije Drugog svetskog rata.
„Ta vrsta revizionizma pokušava ne samo da umanji značaj pobede, nego da izjednači naciste i SSSR, ili čak da možda uzdigne naciste, a da SSSR prikaže kao neku lošu stranu“, naglašava on.
Ne bi nas bilo da nije bilo oslobodilačkog pohoda Crvene armije
Najbolja poruka onima koji pokušavaju da iskrive pogled na istoriju Drugog svetskog rata treba da bude nacistički dokument pod nazivom „Generalplan ost“, u kome je jasno napisano kako bi Sloveni i druge „niže vrste“ bili istrebljivani – radi se o 80 do 85 odsto stanovništva Istočne Evrope koji bi bi bili istrebljeni, dodaje Bosnić, koji podseća da je u borbi protiv nacizma Sovjetski savez izgubio oko 27 miliona ljudi. Upravo je ta žrtva sprečila katastrofu nesagledivih razmera.
„Svaka kap krvi koju je prolio ruski narod i koju je prolio naš narod — a to je, što se mene tiče, praktično jedan narod, odnosno u najmanju ruku braća — bila je cena našeg opstanka. Da nije bilo ruskog vojnika koji je rizikovao svoj život i učinio sve da do toga ne dođe, danas ne bi bilo ni nas“, navodi Bosnić uz podsećanje da su jugoslovenski narodi u Drugom svetskom ratu dali oko 1,7 miliona žrtava, od čega su Srbi dali oko milion i po stradalih.
Ali istorijski revizionizam postoji i kod slovenskih naroda, na primer u Poljskoj, koji su zbog, kako Bosnić kaže, istorijske rusofobije, izjednačili naciste i Sovjetski savez. Međutim, da Crvena armija nije oslobodila Poljsku, malo je verovatno da bi Poljaka danas bilo. Poljska je oslobođena i teritorijalno proširena na istorijske slovenske teritorije upravo zahvaljujući sovjetskoj pobedi nad nacizmom.
Narodi koji su se borili protiv nacizma bili suočeni sa planovima fizičkog uništenja.
„Ne bismo danas postojali da nije bilo te pobede. Oni koji su učestvovali u borbi protiv fašističkog okupatora dali su sve što su mogli da daju da bi sprečili da budemo istrebljeni“, kategoričan je Bosnić.
Baltičke zemlje otvorile Pandorinu kutiju
Prema Bosnićevoj oceni, EU sve otvorenije učestvuje u istorijskom revizionizmu i potiskivanju sećanja na ulogu Sovjetskog Saveza u pobedi nad nacizmom i podseća na rušenje sovjetskih spomenika u baltičkim državama i zabrane obeležavanja Dana pobede širom Evrope.
„Pandorina kutija otvorena je još 2022. godine u baltičkim zemljama poznatim po patološkoj rusofobiji, kada su porušeni gotovo svi spomenici pobede i kada su kažnjavali ljude koji su polagali cveće. Danas vidimo da se ta priča širi i da je revizija istorije dostigla opasne razmere“, upozorio je Bosnić.
Prema njegovim rečima, zabrana odavanja pošte sovjetskim vojnicima lako može prerasti u otvoreno uklanjanje spomenika i brisanje istorijskog sećanja.
„Nije dalek put od toga da nekome zabranite da položi cveće do toga da srušite taj spomenik. Ne bi me čudilo da se to uskoro desi i u Nemačkoj i u Austriji“, naveo je Bosnić.
Ponavljanje iste greške – Zapad potcenjuje Rusiju
Prema Bosnićevim rečima, jačanje militarizma u današnjoj Evropi i pokušaji revizije istorije predstavljaju „deža vi“ – nešto što smo već mogli da vidimo pred napad nacističke Nemačke na SSSR – Zapad ponavlja iste greške iz tog istorijskog perioda. I danas, u godini kada se obeležava 85 godina od napada Trećeg Rajha na Sovjetski savez, obrasci okupljanja evropskih sila protiv Rusije su slični onima iz 1941.
„Ne samo da imamo rehabilitaciju nacizma u čitavoj Evropi i pokušaje izjednačavanja, već vidimo da se javlja neki novi neo-rajh, možemo slobodno tako da ga nazovemo. Skuplja vojsku, remilitarizuje stare gubitnike“, rekao je Bosnić.
Naš pokojni kolega Miroslav Lazanski još pre više od decenije upozorio je da se ideologija poražena 1945. vraća na scenu u novom obliku – i zaista, čini se da iste snage koje su napale Rusiju 1941. na nju kreću i danas – gotovo čitava Evropa već jednom je u prošlom veku bila ujedinjena protiv Rusije, dodaje on.
Komentarišući izjavu ruskog predsednika da se Rusija u Specijalnoj vojnoj operaciji suprotstavlja sili koju podržava čitav NATO blok, Bosnić smatra da Zapad i danas ponavlja istorijsku grešku potcenjivanja Rusije.
„Neprijatelj nije upoznao Rusiju, nije razumeo da će njihova odlučnost biti ovakva. Rusija nema kud više da se povlači“, rekao je on.
Rusija danas ratuje protiv istog neprijatelja kao i 1941.
Naš sagovornik ocenjuje da se sukob u Ukrajini ne može posmatrati odvojeno od istorijskog odnosa Rusije i Ukrajine, upozoravajući da je savremena Evropa ušla u duboku reviziju istorije i rehabilitaciju antiruske politike, dok se nad srpskim narodom, kako tvrdi, nastavljaju pritisci „sa iste strane istorije“ kao i tokom Drugog svetskog rata.
Govoreći o ratu u Ukrajini, Bosnić je rekao da Rusija danas, prema njegovom mišljenju, ponovo vodi borbu protiv istog istorijskog protivnika.
„Danas Rusija ponovo mora da ratuje protiv istog neprijatelja na svojoj teritoriji. Želim da podsetim ljude koji misle da je Ukrajina nekakva vanzemaljska teritorija bez veze s Rusijom — to je bila ruska teritorija 1300 godina i biće ponovo“, rekao je Bosnić.
Prema njegovom mišljenju, Ukrajinci su deo ruskog istorijskog i kulturnog prostora, ali da je tokom poslednjih decenija stvoren snažan antiruski identitet.
„Ukrajinci imaju pravo na svoj regionalni identitet, ali su etnički Rusi kojima je neko ispirao mozak do te mere da su postali anti-Rusija“, naveo je Bosnić.
On posebno naglašava istorijsku ironiju da se upravo na prostoru Ukrajine danas veličaju simboli ideologije koja je tokom Drugog svetskog rata Ukrajini donela ogromna stradanja.
„U Ukrajini je ubijeno osam miliona ljudi tokom Drugog svetskog rata. Umesto da ti ljudi budu svesni da ne bi trebalo da slave nacizam, oni danas tetoviraju nacističke simbole i jurišaju na državu koja je njima, u suštini, matična država“, istakao je Bosnić.