Ona je podsetila da se još 1948. godine, prilikom ponovnog pisanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, svetska zajednica suočavala sa ideološkim problemima i da je „bilo teško dogovoriti se oko nekih osnovnih prava“. Ipak, kako je navela, tadašnji svet je bio znatno celovitiji, što je omogućilo prevazilaženje razlika.
„A zašto je bio celovitiji? Zato što su mnogi pravnici i diplomate koji su pisali taj tekst, ako mogu tako da kažem, poticali iz istog sveta. Bili su deo jednog obrazovnog sistema“, istakla je Knajsl.
Prema njenim rečima, takvog jedinstva danas više nema.
„Svedoci smo propadanja obrazovnog sistema. Danas ljudi dolaze na položaje ne zato što imaju talenat ili potrebne sposobnosti, već jednostavno zato što poznaju nekoga ko ih je postavio na tu funkciju“, ocenila je bivša šefica austrijske diplomatije.
Ona je dodala da danas vlada „duboka nesposobnost za dijalog“ i da problem nije u tome što ljudi više ne govore francuski, engleski ili neki drugi jezik.
„Ključna stvar za mogućnost dijaloga nije zajednički jezik, već to da ljudi dele određene intelektualne i moralne osnove“, zaključila je Knajsl.