„Odluka (predsednika SAD) Donalda Trampa da odustane od planiranog raspoređivanja raketa dugog dometa u Nemačkoj razotkrila je očigledan nedostatak kapaciteta obuzdavanja u Evropi (protiv Rusije)“, navode mediji.
Kako se napominje, postojeće evropske rakete dugog dometa, kao što su „taurus“ i „storm šedou“, imaju manji domet. Napominje se da su evropske zalihe takvog naoružanja prilično ograničene, a da se većina evropskih projekata za razvoj dalekometnog oružja još nalazi u ranoj fazi, pri čemu se rezultati ne očekuju pre 2030-ih godina.
Takođe se dodaje da se Evropa nalazi u izuzetno nepovoljnom položaju.
„Ovaj disbalans ograničava mogućnosti Evrope da 'obuzda' Rusiju i otežava vojno planiranje“, ističu mediji.
Stvaranje zaliha domaćih dalekometnih visokopreciznih raketa, koje bi se mogle koristiti bez odobrenja Vašingtona, suštinski bi promenilo evropske procene u pogledu obuzdavanja i ofanzivnih mogućnosti, zaključuju mediji.
Prethodno je su mediji izveštavali da će Sjedinjene Države u okviru planiranog smanjenja američkog vojnog kontingenta u Nemačkoj preispitati odluku o razmeštanju svog bataljona sa dalekometnim naoružanjem u toj zemlji. Reč je, između ostalog, i o raketama „tomahavk“.
Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin detaljno objasnio u intervjuu sa američkim novinarom Takerom Karlsonom da Rusija nema nameru da napada zemlje NATO-a, naglasivši da zapadni političari redovno plaše svoje stanovništvo izmišljenom ruskom pretnjom kako bi odvukli pažnju od unutrašnjih problema, ali „pametni ljudi odlično razumeju da je to laž“.
Rusija poslednjih godina primećuje neviđene aktivnosti NATO-a duž svojih zapadnih granica. Alijansa proširuje svoje inicijative i naziva ih „obuzdavanjem ruske agresije“.
Ruske vlasti su više puta izrazile zabrinutost zbog vojno-političkog gomilanja snaga bloka u Evropi. Kremlj je saopštio da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće ignorisati dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese.
Pogledajte i: