„OHR se nadvija nad BiH kao senka i ozbiljno podriva ne samo vladavinu prava i suverenitet BiH, nego i njen politički razvoj“, navedeno je u Izveštaju.
U dokumentu koji se odnosi na period od oktobar 2025 - april 2026. godine ukazuje se da bošnjačke političke stranke u BiH, svesne da u OHR-u imaju pouzdanog saveznika u pogledu centralizacije, odbijaju da uđu u iskren razgovor sa srpskim i hrvatskim političkim strankama, te ističu maksimalističke stavove u nadi da će OHR zaobići demokratske procedure i omogućiti im da ostvare svoje ciljeve - što se, nažalost, isuviše često i dešava.
"U pojedinim slučajevima, visoki predstavnici su čak intervenisali da osujete političke dogovore koje su postigli demokratski izabrani lideri u BiH, nepotrebno izazivajući političke krize, a zatim se na te krize pozivali kao na dokaz navodne potrebe za svemoćnim visokim predstavnikom", piše u 35. izveštaju Vlade Republike Srpske.
U dokumentu se napominje da čak i Karl Bilt, koji je obavljao dužnost prvog visokog predstavnika, već godinama poziva na ukidanje OHR-a.
"On je 2023. godine izjavio da je "OHR deo problema u Bosni najmanje deceniju", a i bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič, takođe, poziva na zatvaranje OHR-a, ističući da je visoki predstavnik danas "u svakom pogledu deo problema, a ne rešenja". Oštro je kritikovao 'krajnje nedemokratska' ovlašćenja visokog predstavnika", navodi se u Izveštaju.
Iz Vlade Republike Srpske ističu da je Petrič upozorio da je nastavak primene takozvanih bonskih ovlašćenja "recept za katastrofu" i ocenio da, "zbog kontinuiranog postojanja OHR-a", demokratski proces u BiH "ne funkcioniše".
Kao što je istaknuto u Prilogu dva, uz 35. izveštaj, sadašnji, nelegitimni nosilac funkcije u OHR-u Kristijan Šmit zauzima posebno represivan pristup iako nikada nije legalno imenovan za visokog predstavnika.
Iz Vlade Republike Srpske napominju da Aneks 10 Dejtonskog sporazuma nalaže da imenovanje na funkciju visokog predstavnika, nakon zahteva strana potpisnica, odobri Savet bezbednosti UN, kao što je to bio slučaj sa prvim visokim predstavnikom Karl Biltom, prema Rezoluciji 1031.
"Sve Šmitove prethodnike na toj funkciji odobrio je Savet bezbednosti, dok njegova kandidatura nije dobila tu podršku. Umjesto toga, Šmita je izabrala neformalna grupa uticajnih država koja sebe naziva Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira iako Savet za sprovođenje mira nije ni pomenut niti predviđen Dejtonskim sporazumom", podvlači se u Izveštaju.
U dokumentu se ukazuje da je Šmita imenovala šačica država ne zato što su imale pravno ovlašćenje da to učine, nego zato što su smatrale da ih niko ne može u tome sprečiti.
Iz Vlade Republike Srpske ističu da, uprkos potpunoj nelegitimnosti, Šmit postupa daleko nepromišljenije nego njegovi prethodnici u OHR-u, te da je doneo na desetine nezakonitih odluka i time izazvao krize, jednu za drugom.
U dokumentu se navodi da su Šmitove mere posebno represivne, kao i da je pokušao da onemogući delovanje SNSD-a, najveće srpske stranke u BiH, kojoj je administrativnom odlukom uskratio pristup javnim sredstvima, te ukazuje da njegov najrepresivniji potez predstavlja nametanje izmjena Krivičnog zakona BiH.
"Šmit je pokazao takav prezir prema ustavnim i demokratskim procedurama u BiH da je svoj dekret objavio kao zakon na internet stranici OHR-a, bez ikakvog uvida, a kamoli debate i usvajanja od Parlamentarne skupštine, jedinog ustavom predviđenog zakonodavca na tom nivou vlasti", upozorava se u Izveštaju upućenom Savetu bezbednosti UN.
Tim dekretom, istaknuto je u dokumentu, Šmitova izmišljotina pod nazivom "neizvršavanje odluka visokog predstavnika" uvedena je kao krivično delo, za koje je propisana kazna zatvora za sve koji ne postupaju prema njegovim hirovima kao da je riječ o zakonima donesenim u redovnoj zakonodavnoj proceduri.
"Očigledna meta ove nove krivičnopravne norme bio je tadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Pod Šmitovim budnim okom, bošnjački tužioci i pravosuđe odmah su pristupili gonjenju legitimno izabranog predsednika Republike Srpske. Nakon ubrzanog postupka obeleženog ozbiljnim nepravilnostima, sudija bošnjačke nacionalnosti osudio je predsednika Srpske na kaznu zatvora od jedne godine i izrekao mu zabranu obavljanja funkcija koje se finansiraju iz javnih sredstava, u trajanju od šest godina", piše u Izveštaju, prenosi Srna.
Žalbeno veće, sastavljeno isključivo od bošnjačkih sudija, ubrzo je odbilo žalbu Dodikove odbrane, izričito odbijajući da razmotri ključno pitanje - da li je Šmit imao ustavno ovlašćenje da nametne krivičnopravnu normu na osnovu koje je legitimno izabrani predsednik osuđen?
U Izveštaju se ukazuje da su flagrantno protivpravno suđenje, osuđujuća presuda i uklanjanje predsednika Republike Srpske doveli BiH u duboku političku krizu, te da su, nakon razgovora sa međunarodnim prijateljima i saveznicima, rukovodstvo i institucije Republike Srpske preduzeli sveobuhvatne mere, kao što su imenovanje vršioca dužnosti predsednika i stavljanje van snage više spornih zakonskih akata, radi hitnog smirivanja političkih prilika i tenzija.
Kao priznanje za postupke Republike Srpske usmerene ka očuvanju stabilnosti BiH, piše u dokumentu, SAD su u oktobru 2025. godine ukinule kontraproduktivne sankcije koje je Obamina, a potom i Bajdenova administracija uvela protiv zvaničnika i preduzeća iz Republike Srpske.
"Od tada, zvaničnici Republike Srpske sprovode aktivnu međunarodnu diplomatsku inicijativu, pozivajući na unutrašnji dijalog i ukazujući da je za uspeh BiH neophodno da svi ključni akteri poštuju Dejtonski sporazum", navodi se u Izveštaju Vlade Srpske.
Pogledajte i: