Kako se ističe, Kijev insistira na pravu veta kada je reč o upotrebi ovih bespilotnih sistema od strane grčkih oružanih snaga. Atina se tome protivi, smatrajući da na taj način ukrajinska strana nastoji da održi balans u odnosima sa Turskom.
Navodno, iako Turska sarađuje sa Rusijom, ona ostaje država koja olakšava kontakte između dve zaraćene strane. Kao članica NATO sa najdužom obalom na Crnom moru i pravom na stalno pomorsko prisustvo u skladu sa Konvencija iz Montrea, Turska se smatra poželjnim partnerom za Ukrajinu.
Reč je o mogućnosti zajedničke proizvodnje pomorskih bespilotnih sistema, posebno bespilotnih nadvodnih aparata. Sporazum o saradnji postigli su premijer Grčke Kirijakos Micotakis i Vladimir Zelenski u novembru prošle godine.
Cilj pregovora je da se deo proizvodnje prebaci u grčka brodogradilišta. Deo dronova bio bi namenjen Oružanim snagama Ukrajine, a drugi deo bi ušao u naoružanje grčke vojske. Atina je sa Kijevom razmatrala i proširenje saradnje u oblasti podvodnih bespilotnih sistema.
Partnerstvo sa Ukrajinom moglo bi da pomogne Grčkoj da smanji zaostatak za Turskom, koja je prvi bespilotni nadvodni aparat uvela u upotrebu još 2021. godine.
Planirano je da se proizvodnja finansira iz grčkog odbrambenog budžeta u iznosu od 30 milijardi evra za period 2025–2036, kao i kreditima u okviru evropskog programa SAFE.