Ukoliko američki Senat potvrdi imenovanje bivšeg specijalca i čoveka od poverenja Donalda Trampa, general-potpukovnika Erika Venta za ambasadora u Albaniji to će biti ne samo poruka regionu i Bliskom istoku već i pokazatelj namere da Vašington dodatno želi da ovaj deo Evrope bude pod kontrolom Vašingtona.
Da li to Amerika priprema teren za neke „pretumbacije“ u NATO paktu s obzirom na zategnute odnose sa centralom Alijanse ali i sve glasnije zahteve Brisela za pravljenje evropske vojske? Ili je ipak u pozadini svega američko-iranski sukob?
Lojalnost Vašingtonu
Poznato je naime da je Albanija jedna od država koja nema diplomatske odnose sa Iranom od 2022. godine i to zato što je upravo Amerika zamolila Tiranu da da utočište za iranske mudžahedine koji opoziciono deluju prema Iranu, usled čega Teheran naziva Albaniju „malom i opakom zemljom“.
Druga, ne manje bitna stvar je da je Amerika posredstvom NATO u Albaniji stvorila nekoliko pomorskih i vazdušnih baza ali i prvi logistički centar u ovom delu sveta, pre svega zbog dobrog strateškog položaja Albanije kao države. Tu je i činjenica da Amerika ima u Albancima odanog saveznika.
General- major u penziji profesor dr Mitar Kovač kaže da u svemu nabrojanom ima pomalo istine.
„Indikativno je da Amerika u mnogim državama u regionu, pa i kod nas nema još imenovanog novog ambasadora posle dugo vremena, a ipak se opredelila da to relativno brzo učini u samoj Albaniji. Dakle, gledajući na Balkanu, Amerikanci i dalje ispoljavaju veću brigu prema Albaniji, albanskim nacionalnim interesima nego prema Srbiji. To je meni početni utisak. A zašto baš vojnik za ambasadora? U Albaniji Amerika ima tri vojne baze koje razvija, unapređuje infrastrukturu. Među te tri baze, jedne pomorske i jedne vazduhoplovne na domaku Tirane, razvijaju i još jednu za specijalne snage. Takođe, Amerika je uložila dosta novca a i projekata u vezi sa pristupom od luke Drač i albanske obale ka crnomorskom regionu gde se na tom pravcu nalazi i naša zemlja i gde je posredno učestovala u izgradnji autoputa Niš-Merdare. Zato mislim da je i iz tih razloga doveden na ovo mesto vojnik, koji može uticati na kretanja u regionu,“ kaže Kovač.
Taktički potez
On podseća da je pored tri američke vojne baze u Albaniji, tu i Bondstil, a tu je i prisustvo Turske kao vodeće nacije u Kforu. Tu je, kako kaže, i pitanje odnosa sa Srbijom kao centralnom zemljom Balkana i kako da se izgrađuju međusobni odnosi u budućnosti.
„Tako da je i dolazak ovog vojnika na mesto ambasadora nešto što je svojstveno vlastima Amerike da proverene ljude koji su imali različita profesionalne iskušenja, a vojnici generali sigurno jesu to, postavljaju na odgovorne dužnosti u ovako teškom vremenu bezbednosnih izazova i u Evropi, a i globalno u svetu. Mislim da su to ti neki ključni parametri koji su opredelili kandidaturu vojnika u penziji, generala, za dužnost ambasadora a videćemo da li će i Senat njegov izbor potvrditi a verovatno hoće. Jer više je ovih vojničkih, bezbednosnih pitanja u regionu Balkana nego klasično političkih ili mirnodopskih pitanja,“ ističe Kovač.
Na pitanje da li ima utisak da Amerika nekako pomera svoje težište sa središnje Evrope ka jugu, odnosno jugozapadu Evrope on kaže:
Američke vojne potrebe
„Mislim da, naravno, u projektovanju snaga i izboru baza za buduće vreme i uređenju sadašnjih baza, ekonomija igra bitnu ulogu, ali presudni su operativno -strategijski kriterijumi. Sigurno da zbog jeftinijih baza u Makedonija, Bugarskoj ili Rumunija Amerika neće napustiti ključne pozicije u Nemačkoj i u drugim centralnoevropskim državama. Jeste to bitan kriterijum, ali nije opredeljujući. Opredeljujuće su vojne potrebe. Naravno da sa vojnog stanovišta i geostrateške procene Albanija po američkim shvatanjima ima izuzetan značaj. Oni cene Albaniju i Albance kao naciju i državu relativno odgovornu prema njihovim strateškim interesima, čime oni iskazuju i zahvalnost za sve ono što je Amerika uradila za promociju lažne NATO države Kosovo i u toku same agresije NATO pakta na SRJ. To vreme nije zaboravljeno. A vidimo da to lažno, ja bih rekao, savezništvo Albanije i lažne države Kosova se potvrđuje više puta. Pa i 1999. godina je pokazala da će Amerikanci ostaviti pozicioniranje svojih snaga na Balkanu, na centralnoj poziciji u Albaniji i u domenu pomorskih i kopnenih, pa i vazduhoplovnih snaga za taj region. Ali pri izboru Albanije pored te odanosti Albanije i lažne države Kosovo imali su u vidu i operativnu osnovu koja je relativno blizu crnomorskog regiona preko Bugarske i preko Rumunije,“ napominje Kovač.
Neki novi NATO?
Sada takođe možemo reći, dodaje naš sagovornik, da za SAD ostaje centralni prostor na jugoistoku, ali i u centralnoj Evropi i da sigurno Poljska, Češka, Nemačka neće biti napuštene u smislu projekcija ranijih, a verovatno i budućih američkih interesa u Evropi i za to ima više razloga.
„Pravi NATO bez Amerike neće ni opstati. Možda će se raditi na izgradnji nekog novog vojnog saveza na nivou Evropske unije i država koje žele da budu članice te ili Evropske vojske ili „evropskog NATO saveza“, zbog toga što Amerika ima ogroman uticaj na istočnoevropske i centralnoevropske zemlje. Mislim da ima takve mehanizme uticaja na političku vlast, tako da NATO ne bi preživeo ako ne bi sve svoje planove usklađivao sa SAD. Najzad, ideja o NATO, o njegovom razvoju, rodila se u Americi, a ne u samoj Evropi. Ovde je razvijana uz potpunu stratešku kontrolu i viziju same Amerike. Tako da i za slučaj preobražaja NATO-a, ako se desi, naravno da Amerika ima rezervne varijante o baziranju njenih snaga u centralnoevropskim, istočnoevropskim i južnoevropskim državama. Znači, jugoistočna Evropa, centralna, istočna su više pod uticajem same Amerike nego briselske administracije i NATO i Evropske unije,“ zaključuje Kovač.
Procene iz Albanije
Politički analitičar i urednik u dnevnom listu Tema u Tirani Ili Pata smatra da je nominacija Erika Venta za ambasadora SAD u Tirani povezana i sa odlukom da centar specijalnih snaga NATO-a bude upravo u Albaniji.
Pata smatra da Vent dolazi u Tiranu i kako bi koordinisao aktivnosti snaga NATO-a, jer su vidljive duboke podele unutar tog vojnog saveza, odnosno između SAD i evropskih zemalja. Uz to, takve podele ne dešavaju se prvi put. On je podsetio na izjavu Donalda Ramsfelda, koji je bio ministar odbrane SAD u vreme invazije na Irak, koju tada nisu podržale neke od vodećih članica NATO, da Alijansa više nije savez kakav je nekada bio i da to mora da se promeni.