Američki naučnici povezali su veći unos alkohola sa smanjenom perfuzijom (protokom krvi kroz mozak) i tanjom moždanom korom — delom mozga u kojem se odvijaju većina viših misaonih procesa. Ovi znaci oštećenja pronađeni su čak i kod ljudi koji piju u okviru „preporučenih“ granica, prenosi "Science Alert".
Reč je o muškarcima koji konzumiraju 60 ili manje pića mesečno i ženama koje piju 30 ili manje pića mesečno. Jedno piće sadrži oko 14 grama čistog etanola — što odgovara jednoj boci piva, čaši vina ili jednoj čašici žestokog pića.
Veza sa godinama i starenjem
Naučnici su otkrili jasnu vezu između konzumacije alkohola, životne dobi i smanjenja protoka krvi i debljine moždane kore. To znači da se štetni efekti čak i povremenog pijenja vremenom nagomilavaju.
„Konzumacija alkohola koja se smatra ‘niskorizičnom’ može imati posledice po integritet kortikalnog tkiva, posebno kako starimo. Ovi rezultati mogu uticati na sadašnje strategije smanjenja štete i javnozdravstvene preporuke o alkoholu“, navode istraživači.
Studija je obuhvatila 45 zdravih odraslih osoba uzrasta od 22 do 70 godina, bez istorije problema vezanih za alkohol ili prekomernog pijenja u poslednjih godinu dana. Učesnici su davali podatke o svojim navikama pijenja tokom protekle godine, prethodne tri godine i celog života. Prosečna konzumacija bila je 21 piće mesečno, sa rasponom od 1 do 54 pića.
Ovi podaci upoređeni su sa snimcima magnetne rezonance, kojima je meren volumen i debljina moždane kore, kao i sa merenjima protoka krvi u mozgu (dostupno za 27 učesnika). Važno je napomenuti da je testiranje rađeno samo jednom, bez dugoročnog praćenja.
Protok krvi kao ključni pokazatelj
Iako je debljina moždane kore bila povezana sa količinom alkohola, još jača veza postoji sa smanjenim protokom krvi. To sugeriše da alkohol prvenstveno utiče na cirkulaciju, što kasnije dovodi do oštećenja moždanog tkiva. Dobra cirkulacija u mozgu je ključna za dovođenje kiseonika i hranljivih materija, kao i za uklanjanje otpadnih produkata.
„Uzeto zajedno, nalazi mogu odražavati kumulativne efekte niske konzumacije alkohola tokom života, koji u interakciji sa starenjem ubrzavaju smanjenje proljevljenosti i debljine moždane kore“, zaključuju autori.
Studija ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, jer je snimljena u jednom trenutku. Takođe, podaci o pijenju su samoprijavljeni, a nisu uzeti u obzir faktori poput ishrane i fizičke aktivnosti.
Uprkos tome, ovo istraživanje se uklapa u sve veći broj naučnih radova koji dovode u pitanje postojanje „bezbedne“ količine alkohola. Zbog toga najnovije američke prehrambene smernice više ne navode „bezbednu“ granicu, već jednostavno savetuju: konzumirajte manje alkohola.
Možda je vreme da ozbiljno razmislite koliko zapravo pijete.
Pogledajte i: