U danas objavljenom zahtevu, podnetom sudu krajem marta, Stanišić (76) navodi da je do 10. marta ove godine izdržao 10 godina u zatvoru, odnosno dve trećine ukupne kazne.
Po pravilima suda, to je nužan uslov da bi njegov zahtev za prevremeno oslobađanje uopšte bio razmotren.
Advokat Vejn Džordaš naznačio je i da je Stanišićevo ponašanje u pritvoru, kao i u zatvoru Valdhajm u Nemačkoj gde izdržava kaznu od jula prošle godine, bilo primereno i da zatvorska uprava stoga preporučuje da on bude oslobođen daljeg izdržavanja kazne.
Navodeći da bi, usled dugotrajne hronične bolesti, Stanišića trebalo pustiti na prevremenu slobodu i iz humanitarnih razloga, njegov branilac je u zahtevu podvukao: "Stanišić ne traži simpatije, već samo malo razumevanja i malo milosti. On je star 76 godina i nepokretan je. Prevremeno oslobađanje bi mu dozvolilo da kratak, ali dragocen, poslednji period života provede kod kuće sa suprugom i sinom, u svojoj zajednici. Suprotno tome, odbijanje ovog zahteva bi ga gotovo sigurno osudilo na osamljeno umiranje u udaljenom zatvoru".
O Stanišićevom zahtevu odlučiće predsednica suda u Hagu, urugvajski sudija Grasijela Gati Santana.
U ličnom pisanom obraćanju Santani, Stanišić je ocenio da je rat u bivšoj Jugoslaviji bio "tragičan za sve koji su u njemu učestvovali, a naročito za one nad kojima su zločini bili počinjeni", prenela je „Politika“.
Pravosnažnu presudu i kazne od po 15 godina zatvora Stanišiću i saoptuženom nekadašnjem prvom operativcu SDB Srbije Franku Simatoviću-Frenkiju, haški sud je izrekao 31. maja 2023.
Zbog lošeg zdravstvenog stanja, Simatovića je sud pustio na uslovnu slobodu krajem avgusta iste godine. Proces Stanišiću i Simatoviću, uključujući prvo i ponovljeno suđenje, trajao je pune dve decenije i bio je najduži u istoriji Tribunala.
Stanišić i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.
Pogledajte i: