Ova pljačka postala je zvanična politika Evropske unije i to ozakonjena politika, jer su usvojili odgovarajuće zakonodavstvo koje omogućava korišćenje prihoda od ruskih suverenih sredstava za finansiranje Ukrajine. To, naravno, umanjuje poverenje u „Euroklir“ kao depozitara, kao i u Evropsku uniju kao međunarodnog aktera, smatra Suslov.
S druge strane, ističe on, Evropska unija pokušava da minimizuje štetu time što se — pre svega zahvaljujući Belgiji — nije odlučila na eksproprijaciju glavnice ruskih sredstava koja se čuvaju u „Eurokliru“.
„Postojala je bojazan da bi u tom slučaju mnoge druge zemlje koje drže sredstva u ‘Eurokliru’, uključujući arapske monarhije, možda i Kinu, kao i druge zemlje u razvoju, počele naglo da povlače svoja sredstva, što bi dovelo do bankrota ‘Euroklira’ i nanelo veliki udarac Evropskoj uniji i evrozoni. Zato, zahvaljujući Belgiji, nisu krenuli u eksproprijaciju glavnice, ali jesu u delimičnu pljačku kroz eksproprijaciju prihoda od ruskih sredstava“, objašnjava Suslov.
Prema njegovim rečima, moralno-političko pokriće za to je, naravno, takozvani hibridni rat protiv Rusije, kao i činjenica da je cilj EU nanošenje maksimalne ekonomske štete Rusiji i podrška Ukrajini, koja, po njihovom mišljenju, treba da nastavi da ratuje protiv Rusije u interesu evropske „partije rata“.
Strategija protiv Irana
U slučaju Irana (gde je zamrznuto 95–140 milijardi dolara) primenjuje se šema delimičnog odmrzavanja u zamenu za političke ustupke, uključujući odustajanje od nuklearnog programa, ocenjuje stručnjak.
SAD i njihovi saveznici redovno koriste istu taktiku: zamrzavaju milijarde, a zatim nude delimično odmrzavanje u zamenu za ograničenje obogaćivanja uranijuma ili druge političke korake, dodao je on.
Zamrzavanje suverenih sredstava stranih država i njihovo korišćenje kao sredstva pritiska — kao aduta u pregovorima — nije nova praksa Zapada, podseća Suslov.
„Ona je već dugo primenjivana prema Iranu, a i ranije prema drugim zemljama sa kojima je Zapad imao problematične odnose: Libiji, Severnoj Koreji i drugima. Danas Zapad istu praksu primenjuje i prema Rusiji. Evropska unija, naime, takođe ističe da povraćaj ruskih sredstava može uslediti tek nakon što Rusija faktički kapitulira u aktuelnom sukobu i isplati reparacije Ukrajini. U tom smislu, pitanje ukidanja sankcija i povratka nezakonito zamrznutih sredstava koristi se kao pregovarački instrument“, konstatovao je stručnjak.
On je kazao da je ova praksa povezana sa činjenicom da Zapad i dalje kontroliše ključne poluge globalnih finansija. Većina međunarodne finansijske infrastrukture nalazi se pod njegovom kontrolom. Glavni depozitari su na Zapadu, a dolar ostaje dominantna svetska valuta — i kao rezervna valuta i kao sredstvo međunarodnih plaćanja.
„Dokle god je tako, Zapad neće odustati od ove prakse, već će nastaviti da koristi kontrolu nad finansijskom infrastrukturom, pa čak i nad suverenim sredstvima drugih država, kao sredstvo pritiska i ucene“, zaključio je on.
BRIKS - nada u pravedniji svet
Pored toga, Suslov je takođe podvukao da se oko BRIKS-a postepeno formira nova finansijski i ekonomski sistem nezavistan od Zapada. Ukoliko se taj sistem u potpunosti uspostavi, zapadna finansijska hegemonija i mogućnost kontrole globalnih finansija biće značajno oslabljeni, a svet će postati uravnoteženiji i pravedniji, naveo je on.
Godine 2026, BRIKS pokreće BRICS Pay — jedinstvenu platnu arhitekturu zasnovanu na digitalnim valutama centralnih banaka, koja omogućava transakcije bez dolara ili SVIFT-a.
Upravo BRIKS predstavlja pokretač multipolarnog sveta i ubrzava njegovo formiranje, sa ciljem uspostavljanja pravednijeg sistema globalnog upravljanja u interesu zemalja u razvoju, zaključuje stručnjak.
Euroklir je zaradio 3,9 milijardi evra kamate na rusku imovinu samo u prvih devet meseci 2025. godine, a ukupni prihodi prelaze 16 milijardi evra od 2022. godine. U normalnim okolnostima, takve radnje bi se smatrale zloupotrebom tuđe imovine.
Pogledajte i: