Vremenska kapija je u - Srbiji! Tačka u kojoj se odigrao ključni preokret čovečanstva

„Reč je o izuzetnom praistorijskom lokalitetu koji se datuje u vreme mlađeg neolita i pripada vinčanskoj kulturi. Iako postoji veliki broj nalazišta ove kulture, Pločnik je poseban, jer je na ovom mestu konstatovana najranija metalurgija, odnosno najraniji tragovi topljenja rude bakra.“

Ovo nam priča arheolog Sanja Crnobrnja, rukovodilac arheoloških istraživanja ispred Narodnog muzeja Toplice u Prokuplju i dodaje da je Pločnik i danas izuzetno mesto. On je Arheološki park, vremenska kapija koja vas vodi 7.000 godina unazad:

„Šira javnost nije upoznata sa činjenicom da najranija metalurgija u Evropi i svetu zapravo pripada Balkanskom poluostrvu. To je potvrđeno u našem Pločniku, ali i na lokalitetu Belovode kod Požarevca."

Arheološko nalazište Pločnik

Živa arheologija - topljenje bakra i hleb iz neolitskih peći

Jedinstvenost Pločnika nije samo u onome što je milenijumima bilo zakopano pod zemlju, već i u onome što posetioci mogu da dožive. Arheološki park je dugo bio zatvoren. Sada je obnovljen i ponovo prima posetioce koji u ovom čudesnom selu starom 7.000 godina mogu da osete oživljenu istoriju neolita.

"Oni koji se unapred najave mogu prisustvovati eksperimentalnom topljenju rude bakra, na način kako su to činili prvi stanovnici Pločnika. Organizujemo prezentaciju uživo, loži se vatra, koriste se duvaljke, ruda se stavlja u vatru i duva se sve dok se ruda ne otopi i ne izdvoji čist bakar. Takođe, na samom lokalitetu pečemo praistorijski hleb u neolitskim pećima. To su hlepčići od mešavine žitarica poput spelte, raži i ovasa. Takav hleb je i danas najcenjeniji, zovemo ga integralni."

Ali integralni hleb iz pekare ili prodavnice ne može se porediti sa pločničkim, jer se on jede u selu vinčanske kulture, u kući koja je „prva arhitektura“. Pored kuće kovača i domaćice, koja nije samo pekla hleb, već se bavila i preradom vune, tu je i kuća keramičara, ali i centralna, zajednička prostorija, zadruga, gde su se donosile odluke važne za celu zajednicu.

Pločnik je poznat širom sveta kao mesto gde su pronađeni najstariji tragovi metalurgije bakra u Evropi, ovo je alat pomoću koga je topljena ruda

Boginja na prestolu i Devojka sa dredovima

Simbol vrhunske estetike vinčanskih vajara je Crvenokosa boginja, čuvena "Lejdi of Vinča". Međutim, figurine pronađene na ovom lokalitetu jednako su važne. I jednako lepe. Pločnik ima čak dve dame za koje zna ceo svet arheološke nauke, Boginju na prestolu i Devojku sa dredovima, koja je postala i njegov simbol.

„One su prava umetnička dela. Fascinantno je koliko umetničkih stilova postoji unutar ove kulture. Pločnik pripada takozvanom južno - kosovskom stilu u vinčanskoj kulturi. Kada bi istoričari umetnosti pisali o njima, imali bi o čemu da pišu. Ne radi se tu samo o primitivnoj umetnosti, već o visokim dometima umetničke zamisli praistorijskih vajara", kaže Crnobrnja i dodaje da se obe statuete, ali i umetnički jednako vredna figurina Dečak, čuvaju u Narodnom muzeju Toplice.

1 / 6

Čuvena Devojka sa dred frizurom pronađena 1987.

2 / 6

Dečak - jedna od najlepših figurina neolita, pronađena je samo deo, trup figurine nedostaje

3 / 6

Ovako je izgledao razboj pre više od šest hiljada godina

4 / 6

Pređa neolitske domaćice

5 / 6

Kopije figurina u Arheološkom parku Pločnik

6 / 6

Posetioci mogu da vide i gde je spavao neolitski čovek, čime se pokrivao

Istorija istraživanja duga čitav vek

Lokalitet koji se nalazi pored magistrale Prokuplje - Kuršumlija, oko 20 kilometara od Prokuplja, je otkriven sasvim slučajno, 1927. godine tokom izgradnje železničke pruge. Arheološka istraživanja je započeo Miodrag Grbić, a traju i danas.

„U njima je učestvovao veliki broj stručnjaka, poput Blaženke Stalio i Dušana Šljivara. Posebno smo zahvalni gospođi Julki Kuzmanović Cvetković, prvom arheologu Narodnog muzeja Toplice, njoj smo najzahvalniji što imamo Arheopark. Na samom lokalitetu se nalazi i mini postavka koja prati istorijat istraživanja koja sledeće godine pune čitav vek. Već sto godina istražujemo Pločnik kako bismo odgonetnuli tajne te zanimljive epohe i rane metalurgije bakra“, ističe Crnobrnja.

Ona dodaje da danas istraživanjima rukovodi dr Jelena Marković iz Narodnog muzeja Srbije, koji projekat realizuje u saradnji sa Narodnim muzejem Toplice.

Hleb koji su domaćice spremale u neolitu i danas je najcenjeniji, a zovemo ga integralni hleb

Tajna koja još nije otkrivena

Nakon perioda zastoja zbog pandemije, a pre svega imovinsko - pravnih problema, Arheopark je sada u rukama onih koji znaju kako da ga neguju. Ali i pokažu svetu:

"Planovi našeg Muzeja su ambiciozni. Želimo da napravimo vizitorski centar i da omogućimo posetiocima da još bolje osete duh tog vremena."

Međutim, svetska kolevka metalurgije krije još jednu, možda i najveću tajnu, ko su ljudi koji su živeli u ovom selu, koliko ih je zapravo bilo, muškaraca, žena, dece. Ali i mnoge druge tajne koje može otkriti savremena analiza DNK. Njihovo groblje još nije pronađeno:

„Lokalitet se prostire na oko 120 hektara. Do sada nismo došli do nekropole, nismo pronašli skelete, što znači da još uvek nismo naišli na groblje. Nadamo se da će buduća istraživanja otkriti i taj deo. Za sada su najznačajniji nalazi bakarno oruđe, koje predstavlja najstarije dokaze te vrste na svetu, a koje smo pronašli unutar samog naselja. Naš glavni naučni cilj ostaje dalje istraživanje procesa rane, pionirske metalurgije.“

Ako se zaputite ka jugu Srbije, ne propustite priliku da posetite Narodni muzej Toplice i uz prethodnu najavu, zakoračite u svet vinčanske kulture.

Posetioci mogu i samostalno da posete selo, ali neće imati pravi utisak. Samo uz vodiča mogu dobiti kompletan doživljaj, od eksperimentalnog topljenja bakra do upoznavanja sa tajnama neolitskog života pre 7.000 godina. I umetnosti tog doba, posetioci izrađuju figurine od gline.

Posetioci iz Slovenije ovih dana u najznačajnijem nalazištu mlađeg neolita

Polgedajte i:

NAUKA I TEHNOLOGIJA

Da li najstariji predak čoveka potiče sa Balkana? /foto/

5 Mart, 22:37