Ovo je još jedan odgovor mladih Srba i Rusa - zapadne sile neće moći da promene svest naših naroda

Ovim rečima se članovima upravo osnovanog Kluba mladih Ruskog istorijskog društva u Srbiji, na konvenciji u Beogradu, obratio Konstantin Iljič Mogilevski, koopredsednik Ruskog istorijskog društva i zamenik ministra nauke i visokog obrazovanja Ruske Federacije:

Mogilevski je govorio u prepunoj sali beogradskog barutnog magacina, gde su se okupili mladi naučnici, ne samo istoričari, koji smatraju da je potrebno stati u kraj prekrajanju istorije, ali i produbiti istraživanja o srpsko – ruskim vezama.

Predsednik upravo osnovanog Klubu mladih Ruskog geografskog društva Vukan Đukić kaže da su dobrodošli svi koji smatraju da je istorijsko pamćenje važno:

„Istorija i politika su usko povezane, ali naš Klub nije politički, štaviše, ponosni smo što u njemu ima mladih različitih opredeljenja, a tražimo ono što nas spaja, ne ono što nas razdvaja. Mi smo udruženje mladih koji žele da spreče da se istorija koja je utemeljena, koja je već napisana u knjigama, iskrivi i da svi zajedno budemo žrtve revizije istorije“, kaže Đukić.

On dodaje da je po obrazovanju pravnik na postdiplomskim studijama istorije, kojom se bavi oduvek. Ova činjenica je i poziv drugima koji nisu istoričari da se pridruže Klubu koji je u začetku, ali ima velike planove kada je reč o istraživanjima i objavljivanju naučnih radova i publikacija.

Skup na Kalemegdanu pratila je i izložba o strahotama opsade Lenjingrada. O ovom važnom delu ruskog istorijskog sećanja govorio je zamenik ambasadora Rusije u Srbiji, ministar savetnik, Aleksandar Konanihin.

On je podsetio da je od ove godine u kalendaru Ruske Federacije utvrđen novi dan, 19. april, Dan sećanja na žrtve genocida nad sovjetskim narodom tokom Drugog svetskog rata. U njemu je Sovjetski Savez izgubio 27 miliona života. Običnih građana bilo je 19 miliona. Razmere katastrofe predstavio je govoreći o svom rodnom selu:

„Pre rata je bilo petsto kuća, nikada nije bilo pod okupacijom Nemaca, ali na rubnom delu fronta. Od tih petsto kuća, ostalo je svega osamnaest. Gotovo celokupno stanovništvo je poginulo. Slična istorija se dogodila u bezbroj sela širom zapadne Rusije, Ukrajine, Belorusije. Ipak, najstrašniji događaji bili su u Lenjingradu. Prebrojavanje žrtava traje i danas, približilo se broju od milion. Upravo će Srbi, kao nijedan drugi narod u Evropi, razumeti naš bol. Ovde su tokom Prvog i Drugog svetskog rata počinjeni monstruozni zločini, bez razloga, ničim izazvani“, rekao je Konanihin.

On je dodao da takav odnos okupatora prema Slovenima na teritoriji Jugoslavije i Sovjetskog Saveza otvara pitanje genocida nad slovenskim narodima u Prvom i Drugom svetskom ratu. Ali i pitanje ponavljanja istorije, i tokom NATO bombardovanja 1999. godine najveći broj žrtava bio je među civilnim stanovništvom.

Mladima se obratio i istoričar Aleksandar Raković koji za Sputnjik kaže da postoje i oni mladi ljudi koji se plaše da će im, zbog saradnje sa Rusijom i ruskim istoričarima, biti onemogućeno učešće u briselskim fondovima ili da neće moći da govore na naučnim skupovima na Zapadu.

„Uistinu, to se i događa. Mene su nekada pozivali da držim predavanja na Zapadu, dok nisu shvatili da sam srpski rodoljub. To je bilo davno, ali se i dalje dešava. Ne smemo dopustiti da se ljudi sputavaju da saopšte istinu, naučnu istinu. A kada je reč o Srbima i Rusima, znamo koje su to važne teme. Zato se treba opredeliti, da li neko želi da bude slobodan čovek i da se bavi naučnom istinom, ili želi da se bavi lakšim temama koje donosi život“, kaže Raković.

On dodaje da je neophodno da Srbija i Rusija potpišu sporazume koji će omogućiti finansiranje ili sufinansiranje naučnih projekata, kao što postoje brojni projekti sa Zapadom. To je, kaže, pre svega pitanje političke volje:

„Ne vidim prepreke u Srbiji da se to ostvari. Položaj našeg naroda i države nije lak, s obzirom na pritiske povezane sa Rusijom. To i Rusi znaju i dodatno uvažavaju“, ističe Raković.

Istog je mišljenja i njegova koleginica Ekatarina Entina, ruski stručnjak za Balkan, profesor Nacionalnog univerziteta, Visoke škole ekonomije, koja smatra da juče potpisani Memorandumu o saradnji u oblasti visokog obrazovanja između Ministarstva prosvete Republike Srbije i Ministarstva nauke i visokog obrazovanja Ruske Federacije treba da dobije paragraf o mogućnosti sprovođenja zajedničkih naučnih istraživanja u okviru Ruskog naučnog fonda.

Prvi čovek Ruskog istorijskog društva Konstantin Iljič Mogilevski kaže da je Memorandum prvi, ali veliki korak u daljem razvoju saradnje, i da će ta mogućnost biti razmotrena, jer takve programe Rusija ima sa različitm zemljama u svetu:

„Da bi naš razgovor bio konstruktivan, hajde da se dogovorimo o jednom rešenju koje ćemo dobiti već danas. Pre godinu i po, na predlog Omladinskog kluba Ruskog istorijskog društva, doneto je rešenje da mladi naučnici iz Rusije dobiju grant od javnog fonda „Istorija otadžbine“, mogu da otputuju u Moskvu ili Sankt Peterburg i dobiju direktan pristup arhivama. Spremni smo da proširimo ovu praksu i na naše srpske kolege, članove Omladinskog kluba ruskog istorijskog društva u Srbiji. Ako se budu bavili istorijom rusko- srpskih odnosa, imaće slobodan pristup ruskim bibliotekama i arhivama“.

Osnivačkoj konvenciji Kluba mladih Ruskog istorijskog društva prisustvovali su i izamenik direktora Ruskog doma u Beogradu Vjačeslav Čarski i Mihail Černigovski, zamenik predsednika Kluba mladih Ruskog istorijskog društva. Mladim naučnicima obratio se i direktor Istroijskog arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović.