Ovako crnogorski političar i bivši poslanik u Skupštini Crne Gore Nebojša Medojević komentariše kampanju Demokratske narodne partije i njenog predsednika Milana Kneževića da vlada Milojka Spajića povuče priznanje Kosova.
Predsednik Opšinskog odbora Socijalističke narodne partije (SNP) Zeta, Branko Noković, saopštio je da pruža podršku inicijativi DNP-a (Demokratske narodne partije), a Knežević najavljuje da će inicijativa početi od Zete kao prve opštine koja će kroz glasanje odborničke većine 12. maja, na Dan Svetog Vasilija Ostroškog, doneti deklaraciju o povlačenju odluke o priznanju Kosova na teritoriji Zete.
On očekuje da će posle toga otpočeti niz sednica lokalnih samuprava na teritoriji Crne Gore, nakon čega je najavio i podnošenje predloga rezolucije Skupštini Crne Gore.
To je svojevrsni politički kuriozitet, jer se, praktično, promena državnog kursa i otvaranje krupnih nacionalnih i identitetskih promena pokreće „iz baze“ a ne „sa vrha“. Dakle, sa nivoa lokalnih samouprava. U praksi, mogla bi tako da se stvori neformalna „zajednica“ opština protiv lažne države na teritoriji Srbije.
Prema mišljenju Medojevića, odgovor na pitanje može li se i ostatak Crne Gore ujediniti oko ovog pitanja treba tražiti kod ključnih političkih subjekata koji predstavljaju srpski narod u Crnoj Gori. On ističe da je tema političke prirode i da treba videti reakciju političkih partija koje imaju birače osetljive na ovakva identitetska pitanja. Ta pitanja nisu rešena u Crnoj Gori, kaže Medojević, i predstavljaju sivu zonu u kojoj se prepliću politički, ideološki, ali i partijski i lični interesi lidera Srba u Crnoj Gori.
U najgoroj poziciji biće Demokratska Crna Gora Alekse Bečića koja ima značajan broj birača koji se izjašnjavaju kao Srbi, posebno u primorju, u Boki Kotorskoj, Kotoru i Herceg Novom, gde vrše vlast i imaju gradonačelnike. Medojević kaže da će biti zanimljivo pratiti kako će se oni odnositi prema ovoj inicijativi. U svakom slučaju, dodaje on, ove teme će uticati na rejtinge političkih partija koje sebe predstavljaju kao nacionalne zastupnike Srba, a koji će učestvovati na narednim izborima.
Inicijativu je pokrenuo Milan Knežević, koji je doneo političku odluku da njegova Demokratska narodna partija izađe iz vlasti. On optužuje Vladu da je antisrpska i da nastupa sa pozicija koje su suprotne interesima srpskog naroda u Crnoj Gori i regionu. Sa druge strane, nacionalna partija Srba u Crnoj Gori, Nova srpska demokratija, iskazala je stav da želi da ostane u Vladi. Dakle, očigledno je da su partijski i lični interesi dominirali u odnosu na identitetska pitanja. Sada se oko ovog pitanja otvara unutarcrnogorska politička borba. Izbori su sledeće godine, tako da pitanje odnosa prema priznanju Kosova više nije samo identitetsko, već i pitanje pozicioniranja u kampanji pred izbore u junu 2027. godine, kaže Medojević za Sputnjik.
On smatra da će ovo biti dobar test i očekuje da će Nova srpska demokratija Andrije Mandića podržati sve inicijative Demokratske narodne partije. Kao što su podržali inicijativu oko narodne zastave, verovatno će podržati i inicijativu oko povlačenja priznanja Kosova. Slično će biti i sa pitanjem dvojnog državljanstva. Međutim, napominje Medojević, i dalje ostaje pitanje kakav će biti odnos Demokratske narodne partije prema činjenici da Nova srpska demokratija, iako podržava ove inicijative, ostaje u Vladi za koju Milan Knežević kaže da je antisrpska.
Unutrašnje podele mogu se pojaviti unutar Nove srpske demokratije, jer nisu svi funkcioneri i članovi zadovoljni ovakvom politikom. Već se uočavaju određene razlike između rukovodstva i običnih članova, kao i nezadovoljstvo unutar partije jer su pojedini, u finansijskom smislu, prošli bolje od drugih. Tu se sada otvara čitava jedna dinamika unutar srpskog političkog korpusa, gde će biti važno kakav će stav zauzeti zvanična vlast u Srbiji, kao i Srpska pravoslavna crkva i organizacije bliske njoj. Takođe, biće važno kako će se ove inicijative realizovati na lokalnom nivou.
Šta misli narod
Prema konačnim rezultatima popisa stanovništva iz 2023. godine, u Crnoj Gori živi 205.370 pripadnika srpskog naroda, što čini 32,93% stanovništva, a srpski jezik kao maternji navelo govori 43,18% građana (oko 269.307 ljudi), što ga čini najzastupljenijim jezikom u državi. Ipak, Medojević kaže da je inicijativa o povlačenju priznanja Kosova političko pitanje, te da stav građana neće igrati bitnu ulogu, kao ni prošli put.
Jasan je stav u Crnoj Gori da je odluka vlade Duška Markovića da prizna nezavisno Kosovo bila nelegitimna, što je i on sam priznao. Iza takve odluke je stajalo svega 10-15 odsto stanovništva i to je bila posledica politike Demokratske partije socijalista koja je od 2002. do 2020. vodila izrazito antisrpsku politiku u Crnoj Gori. Njen ključni narativ bio je da se koalicije u Crnoj Gori formiraju na bazi antisrpskog narativa i da se spoljna politika Crne Gore formira na toj komponenti.
Zbog toga su doživeli krah i izgubili vlast 2020. godine, podseća on, ali nove vlasti, nažalost, nisu uspele da definišu i novu politiku, već su nastavile kontinuitet politike DPS-a.
Pojavio se pokret Evropa sad, koji nema nikakvu politiku, bez ideologije, politike, jasnih identitetskih stavova, vrlo podložan uticajima spolja, a koji sačinjava treća linija funkcionera DPS-a.
Građani koji su glasali za Novu srpsku demokratiju, a nezadovoljni su njenom politikom i koalicijom sa strankama koje smatraju antisrpskim, mogu svoje nezadovoljstvo iskazati na izborima, kaže naš sagovornik. Već se u Pljevljima vidi početak unutrašnjih promena — gradonačelnik Vraneš ne podržava politiku centrale stranke, što može dovesti do prestrojavanja u srpskom političkom korpusu. Tu bi moglo doći i do povezivanja lidera srpskog naroda u Crnoj Gori koji više insistiraju na identitetskim i nacionalnim pitanjima, nego na foteljama i pozicijama u vlasti, zaključuje Medojević.
Pogledajte i: