Osniguravajući gigant "Admiral" saopštio je da je prošle godine zabeležio porast od čak 71 odsto u lažnim odštetnim zahtevima, čija ukupna vrednost u segmentima osniguranja vozila, imovine i putovanja dostiže čak 102 miliona evra.
Slike generisane veštačkom inteligencijom pokrenule su novi talas prevara jer ih pojedinci koriste za podnošenje lažnih zahteva za odštetu za predmete koji nikada nisu postojali. Osniguravajuća društva odgovaraju razvojem naprednih metoda otkrivanja i javno objavljuju najekstremnije primere kako bi upozorila na moguće posledice.
Ovaj fenomen jasno pokazuje koliko brzo veštačka inteligencija menja način na koji se pokušavaju ostvariti nelegalne koristi, prenose mediji.
Od luksuznih satova do duplih zahteva za isto vozilo
"Admiral" ističe da je glavni uzrok sve češća zloupotreba AI tehnologije, kojom klijenti stvaraju uverljive fotografije kako bi preuveličili ili potpuno izmislili štetu. Kompanija je podelila niz konkretnih primera koji otkrivaju razmere ovakvih pokušaja prevare.
U jednom od neobičnijih slučajeva, klijent je dostavio veštački generisanu sliku luksuznog sata na ruci, tvrdeći da mu je ukraden na autobuskoj stanici. Iako je fotografija prikazivala zlatni sat sa dijamantima, nije bila dovoljno uverljiva, a dodatni dokazi nisu postojali.
U drugom slučaju, prevarant je koristio istu fotografiju oštećenog vozila marke "lend rover", menjajući registarske oznake kako bi naplatio štetu na više polisa. Pokušaj je brzo razotkriven jer je reč bila o identičnoj slici. Sličan scenario dogodio se i sa vozačem "mercedesa" koji je pokušao veštački prikazati oštećenja, ali je neprirodno senčenje otkrilo manipulaciju i ukazalo na falsifikat.
Među drskijim pokušajima ističe se slučaj klijentkinje koja je prijavila oštećenje prtljaga, a kao dokaz priložila fotografiju preuzetu sa interneta iz baze besplatnih slika. Takođe, jedan korisnik je pokušao da naplati štetu na obući, tvrdeći da su je oštetili delovi plafona, ali je analiza pokazala da je isti komad „plafona“ identičan na svim slikama.
Prevare stižu i u Srbiju i region
Ovakvi slučajevi nisu ograničeni samo na Ujedinjeno Kraljevstvo. I u Hrvatskoj, a sve češće i u Srbiji i regionu, osniguravajuća društva zabeležila su pokušaje prevara uz pomoć veštačke inteligencije. U jednom slučaju klijent je dostavio digitalno obrađene fotografije oštećenja vozila koje su na prvi pogled delovale uverljivo, ali su uporedbom sa postojećim podacima otkrivene nedoslednosti.
Stručnjaci upozoravaju da, iako osniguravači sve više koriste veštačku inteligenciju za otkrivanje prevara, prevaranti često pokušavaju da ostanu korak ispred. Istraživanja pokazuju da čak 36 odsto potrošača razmatra izmenu dokumenata ili slika, dok 15 odsto smatra prihvatljivim preuveličavanje štete, što dodatno naglašava ozbiljnost problema.
Posledice i tehnološka trka koja tek počinje
Iako se ovakvi pokušaji nekima mogu činiti bezazlenima, posledice mogu biti veoma ozbiljne. Korišćenje veštačke inteligencije za manipulaciju odštetnim zahtevima može dovesti do novčanih kazni, ali i krivičnog gonjenja. Upis u registar prevara dodatno otežava buduće ugovaranje osniguranja, čime dugoročne posledice postaju izrazito nepovoljne.
Na globalnom nivou, prevare u osniguranju predstavljaju veliki finansijski teret. U Sjedinjenim Američkim Državama godišnji gubici, bez zdravstvenog osniguranja, prelaze 40 milijardi dolara, što se direktno odražava na rast premija za građane.
Osniguravači sve više ulažu u napredne sisteme za detekciju prevara – oko 65 odsto njih koristi spoljne AI alate, dok polovina razvija sopstvena rešenja. Ova stalna borba između prevaranata i industrije jasno pokazuje da je reč o pravoj tehnološkoj trci.
Stručnjaci iz industrije ističu da je edukacija klijenata ključna u sprečavanju ovakvih pojava. Ako postoji bilo kakva nedoumica oko prijave štete, najbolja preporuka je uvek zatražiti savet osniguravača. Transparentnost i tačnost podataka ostaju temelj poverenja između klijenata i osniguravajućih društava – a to je u konačnici ključno za stabilnost celog sistema osniguranja.
Pogledajte i: