Skupštinski Odbor za spoljne poslove parlamenta u Prištini nije potvrdio Sporazum o članstvu tzv. Kosova u Odboru za mir koji je osnovao Donald Tramp, kome je pristupnicu polovinom januara ove godine potpisala Vjosa Osmani, sada već bivša predsednica privremenih institucija samouprave u Prištini.
Obračun Kurti - Osmani ide nama u korist
Ovaj potez komentariše se na unutrašnjoj političkoj sceni Prištine kao posledica sukoba na relaciji Osmani - Kurti, koji je dosegao zenit kad Kurti nije podržao reizbor Osmanijeve na funkciju predsednika tzv. Kosova. S obzirom da je Osmanijeva bliska sa američkom administracijom ovaj potez se tumači i kao Kurtijevo guranje prsta u oko Americi.
Dr Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije, iako se slaže da ovo deluje kao unutarpolitička intriga, smatra da se iza toga krije nešto više.
„Radi se o tome da je Kurtijeva vlast, uslovno rečeno vlast, više naklonjena Briselu, Londonu i Berlinu nego Americi, odnosno trenutnoj administraciji u Vašingtonu. To se videlo i po tome što je Kurti pre izbora izrazito i eksplicitno podržao Trampovog protivkandidata Kamalu Harisu. Dakle, Kurtijeva vlast generalno nema podršku Trampove administraciji i to se videlo i po raznim drugim izjavama, recimo Ričarda Grenela. Posle izbora Trampa Kurti je pokušao tu nešto da popravi stvar, na neke način dodvoravajući se Trampu i između ostalog prihvatio je to da Priština bude u odboru o kome je reč. E sad, izgleda da se tu nešto dogodilo u tom smislu da Kurti nema, tako se barem meni čini, neku podršku u ovim globalističkim centrima moći da se prikloni tom odboru. I da je zbog toga on sada morao da odustane a time se i stvara neka vrsta unutrašnjih razmirica u prištinskom režimu, u prištinskim privremenim institucijama, koji se odnose pre svega na Kurtija i Osmanijevu i njen reizbor za predsednika kosovskih privremenih vlasti,“ navodi Lukić
Biće posledica po Kurtija
Lukić kaže da je to nešto što odgovara nama, jer mi zapravo pitanja Kosova i Metohije treba da rešavamo sa Amerikancima, odnosno pregovorima sa Amerikancima i da povratimo svoju državnost na Kosovu i Metohiji.
„Tako da svaka vrsta sukoba koji se desi na toj relaciji između Prištine i Vašingtona nama odgovara. A ovo zaista jeste neka vrsta sukoba, a rekao bih da nije samo između Prištine i Vašingtona nego da su u to upleteni i globalisti u Evropskoj uniji. Posledice po Kurtija će biti, verovatno. Trampova administracija će doneti određene odluke koje se tiču toga da se umanji Kurtijev uticaj, odnosno, da se on skloni sa vlasti. Oni su to i ranije radili u prvom Trampovom mandatu. Tako da mislim da će ovo imati takav uticaj. Ali videćemo da li će uspeti odnosno da li će Kurti, posle tih nekih novih izbora koji će biti održani ostati bez vlasti. Svakako bi to bilo dobro za nas, pre svega, jer po pravilu gledam to što se dešava na KiM u kontekstu srpske državnosti i opstanka srpskog narod na Kosovu i Metohiji. A nikako nije dobro da Kurti ostane na vlasti, kao eksponent globalista iz Brisela i ostalih centara moći,“ smatra Lukić.
Naš sagovornik kaže da ova teza ima temelj jer je jasno da je Tramp ideološki protivnik EU i jer Tramp ruši njihove matrice i agendu praktično po svim pitanjima.
„I zato oni Trampa miniraju gde god mogu. To se videlo i sada prilikom rata sa Iranom. Videlo se da Tramp nema podršku Evropske unije u tom ratu,“ navodi on.
Politikolog Ognjen Gogić s druge strane kaže da je odbijanja odbora za spoljne poslove da ratifikuje partnerstvo sa Odborom za mir manje važno jer je međunarodni dokument već potpisan.
Brisel umešao prste
„Mnogo je bitnije od svega što je Osmanijeva potpisala da će KBS da se nađe u pojasu Gaze i na drugim bojištima jer partnerstvo u ovom Odboru koji je osnovao Tramp podrazumeva i ovu vrstu vojne saradnje. Ima smisla da Kurti ovo koristi u nekim izborima za koje misli da će biti uskoro jer skupština Prištine ima fore do 28. aprila da izabere predsednika ili da ide na ove izbore. S obzirom da će Osmanijeva biti nosilac liste na tim izborima protiv Kurtija jasno je da ovo ima i unutarpolitički element,“ kaže Gogić.
Inače, Vjosa Osmani je potpisala učešće tzv. Kosova u Odboru za mir američkog predsednika Donalda Trampa, na ceremoniji održanoj u Davosu, u Švajcarskoj polovinom januara ove godine. To članstvo do danas je potpisalo ukupno 19 država.
Cilj je da ovo novo međunarodno telo koje je inicirao Tramp uspostavi nadzor nad sprovođenjem mirovnih planova u zonama sukoba, s početnim fokusom na Pojas Gaze.
Prema predloženom statutu, Odbor za mir ima za cilj da „obezbedi održivi mir u područjima pogođenim ili ugroženim sukobima“, ne samo u Gazi, uz poziv na uspostavljanje „fleksibilnijeg i efikasnijeg međunarodnog tela za izgradnju mira“.
Kako bi obezbedila stalno mesto u Odboru za mir, svaka država je tokom prve godine morala da uplati više od jedne milijarde dolara za finansiranje rada ovog tela, iako postoji mogućnost članstva bez plaćanja za mandat od tri godine.