Na svu sreću ovo nije pregled današnjih ili jučerašnjih vesti, već uvod u četvrtu po redu epizodu Ratova zvezda - Fantomsku pretnju. Film koji je najviše ismevan kao neozbiljan od ljubitelja ove naučnofantastične sage danas deluje kao segment dnevnika.
Filozof Nikola Tanasić kaže da ovo nije jedina paralela i da stari fanovi filmova neretko iskopaju neku manje poznatu analogiju, poput ove o blokadi vrlo bitne trgovačke rute.
Neke paralele nisu uopšte slučajne, niti su nategnuta interpretacija. Džordž Lukas je i sam u nekim intervjuima potvrdio da mu je uzor za pobunjeničku alijansu bio Vijetkong, dok mu je uzor za zlu Imperiju, uprkos ikonografiji koja je nacistička, bila sama Amerika, kaže Tanasić za Sputnjik.
Ono što je Lukasa tu najviše zanimalo, kaže on, bio je disparitet tehnologije gde sa jedne strane stoji tehnološka supersila, dok nasuprot njoj stoje pobunjenici koji se snalaze.
Pobunjenička alijansa nije tehnološki naprednija, ali ipak ima bolje svemirske brodove i pilote od imperije i to je takođe paralela sa Vijetkongom koji je koristio sovjetsko oružje. Kada se uđe malo u taj pripovedački ,,lor" Zvezdanih ratova, shvatate da su se i mnoge visokotehnološke planete takođe pobunile protiv zle Imperije. Pored toga, u poslednjim filmovima javljaju se i visokotehnološke planete koje zarađuju ogroman novac prodajući oružje i jednima i drugima.
Zvezdani ratovi vremenom su postali vrlo ozbiljna politikološka priča, tvrdi naš sagovornik i dodaje da je u trećoj trilogiji, najviše kritikovanoj, Lukas pokazao veoma solidne uvide u način na koji funkcioniše politika našeg vremena. Međutim, američka publika nije više imala sluha za tako nešto.
Džaba Tramp ili Donald Hat?
U filmovima postoje tri epohe. Jedna predstavlja pad stare Republike i nju prikazuju filmovi snimani na vrhuncu američke hegomonije. Amerikanci su se tada osećali dovoljno dobro u svojoj koži, tako da im nije smetao taj nivo subverzije, ističe Tanasić.
Imamo čoveka koji se pojavljuje kao neko ko će da ,,isuši močvaru". Republički senat ne funkcioniše. Nisu u stanju da donesu odluku, donose se neadekvatna rešenja, potrebna je čvrsta ruka da se čitava stvar razreši i tada na scenu stupa harizmatični vođa koji uvlači čitavu Galaktičku Republiku u građanski rat. U tom ratu se ispostavlja da isti centar povlači i jednu i drugu stranu, a cela poenta je da se uspostavi strahovlada, kako uostalom i nastaje Imperija.
Zvuči dosta poznato. U drugoj fazi dolazi do sukoba pobunjenika i Imperije, dok treća faza podrazumeva ponovno uspostavljanje Republike. Postoji mnogo priča o pokušajima sastavljanja nečega što se razbilo, napominje Tanasić, ali svaka od njih pokazuje neuspeh. Najnoviji filmovi Ratova zvezda pokazuju kako funkcioniše jedno društvo koje je izgubilo svoju političku koheziju. Iako više nema nekog zajedničkog autoritarnog sistema koji bi ga držao, nema više ni zajedničke ideje koja može da ga sastavi.
Takvo društvo, objašnjava naš sagovornik, razapeto je između dve ekstremne pozicije. Jedna je anarholiberalizam gde svako vodi svoju politiku, a druga je totalitarizam. Amerika je trenutno razapeta između ta dva ekstrema. S jedne strane je deo društva koji hoće da ubije državu kao takvu, kaže Tanasić, a jedina alternativa im je trampovski cezarizam koji podrazumeva agresivni despotski odnos prema sopstvenim građanima, ali i svetu.
Amerika je otišla u takvu krajnost da deluje naivno i u poređenju sa Zvezdanim ratovima. Trampa su na početku drugog mandata poredili sa imperatorom Palpatinom koji dolazi kao harizmatični vođa, nakon čega uspostavlja lični tiranski aparat, ali koji je ipak dovoljno kompetentan da tako nešto uradi. Sada ga porede sa Džaba Hatom, jednim mešetarom, muljatorom, kriminalcem koji nije u stanju da reši nijedan problem sa kojim se suoči i koji se pri tome ponaša kao razmaženo derište.
Ovakve paralele iskrsavaju iz razloga što je čitava ikonografija Zvezdanih ratova vrlo uticajna. Uz to, dodaje Tanasić, ikonografija starijih filmova daleko je uticajnija od novijih i to je još jedan problem Amerike - da generiše nove priče koje bi u celini njihovog društva bile prepoznate kao zajednička kultura. Amerikanci su kao društvo devastirani i nemaju više zajedničku kulturu.
Galaktički Ormuz i duboka svemirska država
U četvrtom filmu dolazi do blokade planete Nabu koja predstavlja bitnu trgovačku rutu. Republika je uništena i to je priča o rađanju Imperije i uništenju džedajskog reda, objašnjava Tanasić. Tada se javlja misteriozna ličnost Darta Sidijusa koji iz senke povlači niti pobune protiv autoriteta Republike, ali se kasnije ispostavlja da je on istovremeno i osoba koja se penje na vrh lestvice Republičkog Senata, nakon čega biva proglašen za kancelara.
To je u suštini priča o dubokoj državi i famoznoj močvari, odnosno ljudima koji upravljaju sa obe strane javnog konflikta, bogate se i ostvaruju sopstvene ciljeve, bez obzira na to koja strana u sukobu pobeđuje. Upravo to danas gledamo u američkoj politici. Na vlast prvo dođu ekstremni voukisti koji hoće da pretvaraju dečake u devojčice, zabranjuju belce po firmama, a Blek rok profitira. Posle njih dođe Donald Tramp koji će da učini dečake ponovo dečacima i vrati emigrante i crnce na svoje mesto, dok Blek rok opet zarađuje.
Jedan osioni sistem počne sa blokiranjem jedne planete, odnosno trgovačke rute, i pokreće kaskadu događaja koji dovode do konačnog pada čitavog sistema. Pri tome, Republika koja je uzela za pravo da kontroliše tu rutu biva zamenjena totalitarnom diktaturom i postaje deo sistema koji čini galaktički genocid. Naš sagovornik kaže da to sve zaista jeste jedno sumorno upozorenje koje govori o tome čemu vode prekomerni apetiti državnih struktura prema vlasti, pogotovo kad su u pitanju međunarodni odnosi.
Ajatolah Joda
Srbi su isto vukli paralele sa Ratovima zvezda. Za vreme bombardovanja 1999. RTS je emitovao montaže u kojima je Klinton prikazan kao imperator. Svaki put kada Amerika uđe u neku, kako oni kažu intervenciju, nameću se paralele iz Zvezdanih ratova, kaže naš sagovornik. Paradoksalno, Amerikanci takođe vole da prave takve paralele, s tim što oni sebe vide kao pobunjeničku alijansu.
Ono što svi uporno zanemaruju jeste da je Imperija potpuno izopačila tu religiju džedaja. Oni su verovali u jednu sveprožimajuću Silu, a imperator je došao i rekao ,,ta Sila sam ja". On potpuno rastura tu religiju, a sebe postavlja u njen centar. To i Tramp danas radi sa svojim Evangelistima kad proglašava sebe za Isusa. Sa druge strane je Hamnei koji predstavlja religiju u kojoj nema sekularnog razdvajanja između duhovnih vođa i vođa revolucije. Ako je iko danas Joda, to bi bio ajatolah Hamnei. On je istovremeno vrhovni religijski vođa, ali i glavni vojni zapovednik u ovom ratu, a pisao je tvitove kao što je Joda izbacivao svoje drevne mudrosti.
Ovde leži još jedan nauk koji Amerikanci nisu naučili iz Zvezdanih ratova, dodaje naš sagovornik. Obi-Van Kenobi, koji je oličenje duhovnog principa džedaja, govori Dart Vejderu ,,sad me ubij i postaću jači nego što možeš da zamisliš". Upravo to se desilo i sa Hamneijem. Hamnei je postao ne samo mučenik, nego princip i simbol otpora - postao je neuništiv. Njega nije bilo fizički teško ubiti, a Amerikanci se tek sad susreću sa posledicama svojih poteza, tvrdi Tanasić.
Diznilend kao mera Amerike
Ono što jednu mitologiju čini velikom jeste njena moralna instruktivnost, kaže Tanasić. Zvezdani ratovi nisu deo američke nacionalne mitologije, već globalne mitologije prepoznatljive u Šangaju, Tokiju, Nigeru, Evropi, a prepoznatljiva je, između ostalog, jer su njene priče jednostavne i instruktivne.
Nije pitanje šta se iz svega toga može iščitati, jer je odgovor strahovito mnogo. Poenta leži negde drugde. Parafraziraću francuskog filozofa Bodrijara: ,,Diznilend je jedina prava Amerika, a ostatak Amerike je fantazija i simulacija". Poenta je u tome što su se Amerikanci toliko uživeli u svoju fantaziju i simulaciju sebe kao velikog globalnog hegemona, da su zaboravili na istine koje su utkali u svoje fikcije. Ako Amerikanci nešto treba da nauče u ovom trenutku, to je da umesto što kukaju kako se ne snimaju dobri filmovi kao nekada, počnu da ih gledaju. Oni su sami sebi postavili jasne i instruktivne poruke kako se ponašaju zlikovci, a kako dobri momci i za kulturu koja je toliko ubeđena u svoju ispravnost, jako malo vode računa o tome kako bi trebalo da se ponašaju.
Njima je jedino bitno da su sebe proglasili za pobunjeničku alijansu, a to što je u pitanju paralela koja nikako ne funkcioniše, to njih ne zanima. Današnje američke generacije niti to razumeju, niti prate, zaključuje Nikola Tanasić.
Pogledajte i: