Sud je usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je povređeno izborno pravo, kao i pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima, te su ovom odlukom poništene obe presude Višeg suda u Zaječaru od 8. oktobra prošle godine.
"Imajući u vidu celokupni procesni kontekst, prirodu pasivnog biračkog prava, standard proporcionalnosti i institucionalnu garanciju lokalne samouprave, Ustavni sud smatra da je osporenim presudama Višeg suda u Zaječaru podnosiocima ustavne žalbe povređeno izborno pravo iz člana 52. stav 1. Ustava, kao i pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima iz člana 53. Ustava - i to iz razloga što su onemogućeni da stupe na javnu funkciju, da učestvuju u radu Skupštine i da utiču na donošenje odluka u lokalnoj samoupravi", ističe se u odluci Ustavnog suda.
Ustavni sud je odlučio da neposredno otkloni povredu Ustava u skladu sa članom 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
S obzirom na to da je spor pred Višim sudom u Zaječaru oba puta bio zasnovan na istoj osnovi i odnosio se na isto pitanje - postupak verifikacije odborničkih mandata, te da je poništavanje odluka o potvrđivanju mandata dovelo do produžene nemogućnosti konstituisanja Skupštine grada Zaječara, Ustavni sud smatra da bi vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje moglo da stvori rizik od daljeg ponavljanja istovetnih procesnih situacija i produbljavanja institucionalne neizvesnosti.
U takvim okolnostima, kako je precizirano, delotvorna ustavnosudska zaštita i očuvanje pravne sigurnosti, po stavu Ustavnog suda, može se obezbediti neposrednim otklanjanjem povrede.
" Ustavni sud konstatuje da je nesporno da su izbori za odbornike Skupštine grada Zaječara održani u skladu sa zakonom, da je Gradska izborna komisija 11. jula prošle godine donela rešenje o dodeli odborničkih mandata i izdala uverenja o izboru odbornika Skupštine grada Zaječara, pored ostalih, i podnosiocima ustavne žalbe, koji su bili kandidati na Izbornoj listi 'Ne damo Srbiju - Aleksandar Vučić', nakon čega je doneta odluka o potvrđivanju njihovih mandata, ali i mandata svih drugih odbornika kojima je doneto rešenje o dodeli odborničkih mandata i kojima su izdata uverenja o izboru odbornika Skupštine grada Zaječara", navedeno je u obrazloženju odluke.
Ustavni sud ukazuje da u podnetim žalbama Višem sudu u Zaječaru nije dovedena u pitanje zakonitost izbornog postupka, pravilnost utvrđivanja izbornog rezultata, valjanosti rešenja o dodeli mandata i izdatih uverenja, već je spor pred tim sudom bio vezan samo za način sačinjavanja i potpisivanja izveštaja Verifikacionog odbora.
Ustavni sud smatra da dva člana Verifikacionog odbora nisu ispunila svoju zakonom propisanu obavezu da provere saglasnost podataka i iznesu o tome svoj zaključak u samom Izveštaju, kao i da nije ustavno-pravno prihvatljivo da zbog toga što Izveštaj Verifikacionog odbora nije potpisan od strane svih članova odbora treba da ima za pravnu posledicu poništenje odluke Skupštine grada o potvrđivanju mandata svim odbornicima.
Pored toga, Ustavni sud smatra da zauzeti stav Višeg suda u Zaječaru nije u razumnoj srazmeri sa prirodom utvrđene nepravilnosti.
Dalje je navedeno da se primenom testa proporcionalnosti na ovaj slučaj može konstatovati da cilj obezbeđivanja procesne urednosti jeste legitiman, ali da poništenje odluke o potvrđivanju mandata nije bilo nužan način za ostvarenje tog cilja, s obzirom na to da nije utvrđena materijalna nepravilnost u izbornom postupku, niti je dovedena u pitanje volja birača.
Viši sud u Zaječaru, kako je navedeno u odluci Ustavnog suda, nije razmatrao mogućnost otklanjanja uočenog formalnog nedostatka blažim sredstvima kojim bi se ostvario legitiman cilj, dok je izrečena mera poništenja Odluke o potvrđivanju mandata svih odbornika dovela do nesrazmere zadiranja u suštinu pasivnog biračkog prava.
Ustavni sud naglašava da propust koji se ticao načina sačinjavanja i potpisivanja Izveštaja Verifikacionog odbora nije imao uticaj na ishod izbora niti raspodelu mandata, pa se ne može opravdati mera koju je preterano formalistički odredio Viši sud u Zaječaru, a koja je dovela do faktičke suspenzije mandata svih izabranih odbornika.
"U demokratskom društvu pravna sredstva se ne mogu posmatrati izolovano od njihove funkcije i svrhe. Pravo na žalbu u izbornim stvarima ima za cilj zaštitu izborne volje i zakonitosti postupka, a ne stvaranje procesnih prepreka za konstituisanje predstavničkog tela u situaciji kada izborni rezultati nisu sporni", navedeno je u obrazloženju.
Kako se precizira, princip vladavine prava iz člana 3. Ustava podrazumeva ne samo poštovanje zakonske procedure, već i njeno tumačenje u skladu sa ustavnim vrednostima i ciljem zaštite ljudskih prava, a formalističko tumačenje procesnih odredaba koje dovodi do faktičke suspenzije mandata svih odbornika, uprkos nespornosti izbornih rezultata, nije u skladu sa zahtevom proporcionalnosti.
U konkretnom slučaju, kako ističeUstavni sud, došlo je do nesrazmere između formalnog zahteva procesne urednosti i suštinskog zahteva zaštite izborne volje građana, te je takav disbalans doveo do povrede ustavom garantovanog pasivnog biračkog prava podnosilaca ustavne žalbe.
Lokalni izbori u Zaječaru održani su 8. juna prošle godine, a na njima je pobedila koalicija oko Srpske napredne stranke. Konstitutivna sednica održana je prvo 6. avgusta, a potom 24. septembra, a opozicioni odbornici odbili su da učestvuju u formiranju verifikacione komisije.
Viši sud u Zaječaru potom je, na žalbu odbornika iz opozicije, poništio odluke o potvrđivanju odborničkih mandata zbog toga što nema izveštaja verifikacione komisije. Odbornička grupa SNS potom je uložila ustavnu žalbu Ustavnom sudu.
Pogledajte i: