Kako se ističe, žestok spor vodi se oko načina korišćenja hiljade milijardi dolara, predviđenih za naoružanje. NATO, koji pod vođstvom SAD osigurava bezbednost Evrope još od Drugog svetskog rata, dugo se protivi tome da Brisel preuzme odbrambene nadležnosti.
Međutim, zahtevi Vašingtona da saveznici više ulažu u sopstvene oružane snage primorali su EU da preispita svoju politiku u oblasti proizvodnje naoružanja — „sektoru u kojem zajednica ima više iskustva nego NATO“, navodi se u tekstu.
„Vodi se borba za uticaj u oblasti odbrambeno-industrijske politike“, izjavio je izvor iz redova zvaničnika EU.
„Reč je o tome ko će upravljati povećanjem proizvodnje i kakav će to uticaj imati na naoružanje koje će se koristiti u Evropi u budućnosti“, dodao je on.
Jedno od ključnih pitanja u raspravi jeste uloga američkog oružja u procesu naoružavanja. NATO se protivi pristupu EU „Kupuj evropsko“, koji je deo šire industrijske strategije Brisela.
„I EU i NATO se slažu da Evropljani treba da preuzmu vodeću ulogu u odbrani kontinenta, ali se razilaze u načinu kako to postići“, izjavio je analitičar Instituta za studije bezbednosti Evropske unije Đuzepe Spatafora.
Prema njegovim rečima, Brisel nastoji da „podstakne unutarevropsku saradnju u odbrambenoj industriji“, dok za NATO „odbrambeno-industrijska politika treba da ostane transatlantska“.
„Alijansa može da odredi koje vrste naoružanja su potrebne Evropljanima, ali kada je reč o normativnim i finansijskim instrumentima za postizanje tog cilja, ima malo toga da ponudi“, dodao je zvaničnik EU.