Ministarka zaštite životne sredine Irena Velez izjavila je da su prethodne metode za kontrolu populacije takozvanih "kokainskih nilskih konja" bile skupe i neuspešne, uključujući kastraciju ili njihovo premeštanje u zoološke vrtove, prenose mediji.
Velez je istakla da će mera pogoditi do 80 nilskih konja, ali nije otkrila detalje kada lov počinje.
"Ako ovo ne uradimo, nećemo moći da kontrolišemo populaciju. Moramo da preduzmemo ovu akciju kako bismo sačuvali naše ekosisteme", rekla je Velez.
Kolumbija je jedina zemlja van Afrike sa populacijom divljih nilskih konja.
Nilski konji su potomci četiri životinje koje je Pablo Eskobar doneo u zemlju 1980-ih godina dok je gradio privatni zoološki vrt u Hacijendi Napoles, gigantskom ranču u dolini reke Magdalena sa privatnom avio pistom koja mu je služila kao prebivalište.
Studija koju je objavio Nacionalni univerzitet Kolumbije procenjuje da je oko 170 nilskih konja slobodno lutalo zemljom 2022. godine.
Kolumbija ih je proglasila invazivnom vrstom, a stručnjaci su rekli da sama sterilizacija nije dovoljna da kontroliše rast životinja.
Vlada je ranije organizovala transfer nilskih konja u prekomorska utočišta, a troškovi deportacije se procenjuju na 3,5 miliona dolara.
Vlasti za zaštitu životne sredine u Kolumbiji kažu da sisari predstavljaju pretnju lokalnim stanovnicima koji su ih sretali na farmama i u rekama, kao i da se takmiče za hranu i prostor protiv lokalnih vrsta kao što su rečni lamantini.
"Ovde nemaju prirodne predatore, kao što bih to imali u Africi, populacija cveta i to utiče na lokalni ekosistem. Pošto su tako velike životinje, konzumiraju značajne količine travnatih površina i proizvode značajan otpad, koji zatim truje reke", rekla je novinarka Odri Hjuz.
Nilski konji su takođe jedna od glavnih atrakcija na ranču Napoles, koji je kolumbijska vlada konfiskovala kada je zaplenila imovinu Pabla Eskobara.
Sada funkcioniše kao tematski park sa vodenim toboganima i zoološkim vrtom koji uključuje nekoliko drugih afričkih vrsta.
Aktivisti za zaštitu životinja u Kolumbiji dugo se protive predlozima da se ubiju nilski konji, tvrdeći da zaslužuju da žive, kao i da rešavanje problema nasiljem predstavlja loš primer za zemlju koja je prošla kroz decenije unutrašnjih sukoba.
Senator i aktivista za prava životinja koji je pomogao u izradi zakona protiv borbi bikova u Kolumbiji Andrea Padilja, opisao je plan za istrebljenje nilskih konja kao surovu odluku i optužio vladine zvaničnike da pokušavaju da idu lakšim putem.
"Ubistva i masakri nikada neće biti prihvatljivi.Ovo su zdrava stvorenja koja su žrtve nehata vladinih entiteta", napisao je Padilja na društvenim mrežama.
Tokom proteklih 12 godina, tokom tri predsedničke administracije, Kolumbija je pokušala da steriliše neke od nilskih konja u nastojanju da smanji njihovu populaciju, ali inicijative su imale ograničen domet zbog visokih troškova koji dolaze sa hvatanjem opasnih životinja i izvođenjem operacija na njima.
S obzirom da kolumbijski nilski konji potiču iz ograničenog genskog fonda i mogu da prenose bolesti, njihovo vraćanje u njihovo prirodno stanište u Africi smatrano je neizvodljivim.
Pogledajte i: