U savremenoj poljoprivredi pesticidi se koriste za uklanjanje neželjenih biljaka kako bi usevi ravnomerno rasli, ali nova istraživanja ukazuju na složenije posledice takve prakse, posebno po pčele kao ključne oprašivače.
Šta su pokazali eksperimenti
Iako se dugo smatralo da je glifosat relativno bezbedan za insekte jer deluje na biološke procese prisutne u biljkama, a ne u životinjama, nova istraživanja dovode tu pretpostavku u pitanje.
Naučnici su u eksperimentima izložili medonosne pčele dozama glifosata koje nisu smrtonosne, a zatim pratili njihove svakodnevne aktivnosti. Utvrđeno je da je aktivnost prikupljanja hrane opala za oko 13 odsto već u roku od nekoliko dana.
Iako se ovaj pad može činiti ograničenim, na nivou cele košnice znači smanjenje dotoka hrane i narušavanje složenog društvenog sistema na kojem počiva život pčela. Dalja analiza pokazala je da glifosat utiče i na hemiju mozga pčela, posebno na jedinjenja koja imaju ključnu ulogu u regulaciji kretanja, motivacije i reakcije na nagradu.
Među njima su promene u nivou tiramina i oktopamina, što ukazuje na to da ovaj herbicid može da poremeti nervne signale povezane sa traženjem hrane i donošenjem odluka.
Pitanje kriterijuma za izbor hemikalija
Ovi nalazi ponovo otvaraju pitanje kriterijuma za procenu bezbednosti hemikalija- da li je dovoljno da supstanca ne izaziva direktnu smrt organizma da bi se smatrala bezbednom.
Kod društvenih organizama poput pčela, i male promene u ponašanju pojedinaca mogu da se prenesu na čitavu zajednicu, utičući na prikupljanje nektara, oprašivanje biljaka i proizvodnju hrane od koje zavisi i čovek.
Značaj ovih rezultata dodatno raste u kontekstu globalnog opadanja broja oprašivača, koji su ključni za proizvodnju velikog dela hrane u svetu. Pčele se već suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući gubitak staništa, bolesti i parazite, a nova istraživanja ukazuju da im dodatni, skriveni rizici predstavljaju i široko korišćene hemikalije poput glifosata.
Pogledajte i: