Ono što pored rasta cene energenata kao najveće globalne brige nije u prvi mah palo u oči kao posledica sukoba na Bliskom istoku, jeste i skuplje zaduživanje kod banaka koje će osetiti i države i građani. Tačnije, krediti će biti skuplji jer će kamate, već sada je izvesno, biti veće.
Dan uoči američko-izraelskog napada na Iran 27. februara šestomesečni Euribor je iznosio 2,128 odsto, da bi 1. aprila zabeležio vrednost od 2,475 odsto. Stručnjaci ukazuju da je do rasta došlo jer banke u Evropi u kriznim situacijama odmah uračunavaju faktor rizika u svoje pozajmice.
Euribor je dnevna prosečna kamatna stopa po kojoj evropske banke međusobno trguju novcem i ona diktira cenu kredita. Kod nas to pre svega zanima ljude sa stambenim kreditima vezanim za evro, koji su i najčešći.
Rate kredita usklađuju se uglavnom sa Euriborom na tri ili na šest meseci, a šestomesečni Euribor je od početka bliskoistočne krize porastao najviše za poslednje tri godine.
Jasno je da će građanima koji su uzeli kredite sa ovom klauzulom rate od 1. jula biti povećane. Koliko će to dodatno opteretiti kućni budžet, kako će neizvesna situacija na Bliskom istoku, kojoj se ne nazire rešenje, nadalje uticati na cenu kredita? Hoće li ljudi koji su mislili da kreditom reše stambeno pitanje, ipak to odložiti za bolja vremena? Hoće li s obzirom na zakonsko ograničenje kamatnih stopa na kredite fizičkim licima, koje je kod nas uvedeno upravo da spreči naplatu visoke kamate, biti dovedeno u pitanje?
Kako će se u ovoj situaciji ponašati Evropska centralna banka i da li će podizati referentnu kamatnu stopu, koja je osnov za određivanje kamate kod poslovnih banaka kod kojih se građanstvo zadužuje? Šta će preduzimati Narodna banka Srbije po tom pitanju?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa finanijskim konsultantom Vladimirom Vasićem, nekadašnjim generalnim sekretarom Udruženja banaka Srbije.