„Je l' imaš gram“: Predstave pozorišta s misijom koje mogu biti spas za tinejdžere /foto/

„Imam jednu drugaricu koja je krenula da koristi psihoaktivne supstance koje su bile mnogo jače od trave. Ispitivala sam je šta oseća osoba kada je u tom stanju, kako izgleda, da bih mogla to nekako da odglumim. Imala je baš dosta loših situacija sa tim, jer naravno, ko nema. Na kraju se, srećom, izvukla.“

Ovo nam posle predstave „Je l' imaš gram“ u Domu omladine priča glavna glumica, Katarina Popović Kaja. Ima 17 godina, maturant je Sedme beogradske gimnazije.

Prvo pozorište za tinejdžere

Alisa koju igra, koja je dve godine mlađa, nije se izvukla. Presudila joj je droga. Droga je takođe lik u predstavi koju, jednako sjajno, igra maturantkinja Filološke gimnazije Lea Mićić:

„Verujem da smo dosta dobro obradili ovu temu, a pre svega da je veoma važna i da je važno da se mladi njome bave. Važno je i da mi igramo te likove, da mi učimo o tome, bolje razumemo svet oko sebe, šta treba, a šta ne treba da se radi. Mnogo smo naučili u procesu, isto kao što je i publika mogla da vidi sve, da razume i da se poistoveti. Ovo sakome može da se desi“, dodaje Lea.

Pozorišni Studio Centar za decu i mlade, koji ima i svoju kamernu scenu, osnovao je dramski umetnik Nenad Radović. Godinama zaposlen u dečijem pozorištu, shvatio je da Beogradu nedostaje scena za tinejdžere, da se njihovim problemima teatar ne bavi. Izgradio je specifičan repertoar, a kao glumce angažovao mlade, koji prolaze ozbiljnu školu.

Digtalno nasilje, problem koji se često otkrije kada bude prekasno

Od „Kolodvora Zo“ do spida i eksera

Studio Centar najpoznatiji je po predstavi „Mi deca sa kolodvora Zo“, čitavu deceniju igrala se po školama, kulturnim centrima, gostovala i u inostranstvu, međutim, nije postizala očekivani efekat, zato što je mladima heroin priča iz istorije. Oni poznaju hemijske droge, tablete, spid, sličice i eksere.

„Sve je vrlo lako dostupno, lako se koristi, samo proguta, ne postoji nikakva priprema, sve je jednostavno i bezbedno - da vas niko ne vidi. Efekti koje te droge daju su neverovatni za njih, posebno na žurkama, doživljavaju neku drugu, četvrtu dimenziju svega što vide i čuju. I naravno da se navlače na to. Zato smo rešili da napravimo predstavu koja će da priča o današnjim drogama“, kaže Radović.

Stručna podrška u radu sa mladima

U radu na ovoj, kao i na drugim predstavama koje tretiraju probleme mladih, Radović nije sam. Sve se temeljno priprema uz pomoć stručnog tima. Tu je psiholog, a jedan o reditelja predstave koja se bavi drogom je Vasilije Krstić, defektolog koji radi sa mladima.

„U našem radu je najvažnije da oni prvo shvate temu, da shvate problem, a onda da pokušaju da ga odigraju iz svoje vizure. Cilj je da se publika u trenutku kada dođe u situaciju da uzme neku vrstu narkotika, seti makar jedne sekvence iz predstave koja joj je ostala u glavi, da povuče ruku i kaže - ne, ne želim! Tada je predstava postigla svoju svrhu“, ističe osnivač Centra Studio.

Veliki problem našeg društva o kome se malo govori. Deca su u najvećoj opasnosti

Reakcije publike i otvoreni razgovori

Profesionalni rad i gledaoci mlađih uzrasta, igraju i za osnovce, odmah uvuče u temu. Nema šuškanja, nema ni smeha, a posle poklona i dugotrajnog aplauza sledi i razgovor sa gledaocima.

„Deca iz moje gimnazije uglavnom imaju pozitivne reakcije na predstavu. Nama je to dosta bliže, koliko god to sad loše zvučalo, ali zaista postaje najnormalnije, neminovno je da se svako od nas sreo sa drogom, da li iz priče ili, ne daj Bože, blisko. Lično ne znam decu koja su probala neku psihoaktivnu supstancu, ne krećem se u takvim društvima, ali nakon predstave neka deca žele da kažu svoje iskustvo, šta im se desilo. Ili nekome koga poznaju“, priča nam Lea.

Nove predstave i rušenje tabua

Ona i Kaja igraju u još jednoj, novoj predstavi, „Kocka“, po motivima dela Dostojevskog. To je prva predstava koja se bavi problemom zavisnosti mladih od kockanja.

U maju će na repertoaru u Domu omladine, koji godinama otvara svoju scenu Studiju Centar, biti i predstava „Ovo nije bajka“, koja se bavi vršnjačkim nasiljem. Do kraja sezone očekuje se i jedna premijera „Margaret“, po knjizi Džudi Blum o odrastanju i problemima devojčica.

Na repertoaru je i „Grupa“, koja se bavi digitalnim nasiljem i koja je ove sezone oborila sve rekorde u gledanosti. Zatim predstava „Gospodar muva uživo“, adaptacija dela Vilijema Goldinga, koja kroz prizmu neobičnog eksperimenta istražuje mračne porive, vršnjačko nasilje i borbu za moć u izolaciji bez pravila i autoriteta.

„Imamo i predstavu „35 kalorija bez šećera“ po tekstu Jasminke Petrović, koja se bavi problemom ishrane i anoreksije kod mladih. Pokušavamo da sve ove teme objedinimo u ovom našem repertoaru i da pružimo mladima priliku da se kroz predstavu edukuju, izvuku neke zaključke i da na kraju krajeva otvore razgovor sa roditeljima ili sa nastavnicima. To je vrlo važno, da se ta barijera obori i da se razgovori pokrenu“, kaže Radović.

Posle svake predstave publika je oduševnjena, a nakon poklona sledi razgovor sa stručnjacima

Misija na putu umetnosti

Iako je Studio Centar suštinski škola glume, za Nenada Radovića i mlade glumce ona je više od umetnosti, gotovo da je misija. Na ovom putu nikada nisu imali pomoć neke zvanične institucije, ali u Srbiji još uvek postoji institucija nastavnika, koji se trude da sruše ovu barijeru.

„Škole već dugi niz godina prate naše predstave. Dugujem veliku zahvalnost pre svega razrednim starešinama i nastavnicima, prosvetnim radnicima koji dovode decu. To nije neka organizacija na nivou cele škole, već njihov inicijativa. Nastavnici vrlo dobro prepoznaju i da je razgovor nakon predstave dobar način da se tema dodatno obradi“, zaključuje Radović.

Aktuelni repertoar Studija Centar moguće je pratiti na njihovom sajtu i društevnim mrežama, kao i na portalu Doma omladine koji im je već godinama partner.