Poslednji primer zabrane srpske zastave dogodio se u Gračanici, na Kosovu i Metohiji, gde je Kurtijeva policija, uoči Velikog petka, skidala trobojke istaknute u čast velikog praznika.
Srpska trobojka ne smeta samo Aljbinu Kurtiju – u Hrvatskoj su odavno zabranjene, dok u Crnoj Gori još nije izglasan predlog o korišćenju trobojke, a nedavno su predstavnici DPS-a na Žabljaku pokrenuli krivični postupak protiv predsednika opštine zbog njenog isticanja.
Za razliku od okruženja, u Srbiji svi imaju pravo na isticanje svojih obeležja; dovoljno je samo podsetiti se kako Albanci slave svoj nacionalni praznik, Dan zastave u opštinama u Centralnoj Srbiji, Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Sagovornik Sputnjika, istoričar dr Aleksandar Raković dodaje da bi verovatno i u nekim delovima entiteta Federacija BiH isticanje srpske trobojke verovatno bilo zabranjeno.
Srbofobija kao regionalni obrazac
Raković ocenjuje da se u osnovi ovih pojava nalazi dublji politički i istorijski obrazac, koji opisuje kao kontinuiranu srbofobiju u delu regiona.
„Opšti zaključak je da je u našem regionu i dalje na delu srbofobija, da su centri povezani, da su povezani lokalno, dakle regionalno, ali i da postoji neka druga ruka koja im daje zadatke“, ističe on.
Prema njegovim rečima, ne može se sa sigurnošću govoriti o jednom centru odlučivanja, ali se vidi koordinisan efekat političkih odluka u više država istovremeno.
„Da li im zadatke daje neko iz Evrope? Ja to ne znam. Moguće je. Moguće je i da dolazi iz različitih pravaca, uključujući i Hrvatsku, koja ima različite mehanizme političkog uticaja kroz EU procese“, kaže Raković.
On posebno naglašava da Hrvatska ima nesrazmerno veliki politički uticaj u odnosu na veličinu države.
„Ono što se sada može reći je da Hrvatska, autoritetom koji ima kod ostalih srbofobnih tvorevina, može da nameće rešenja koja se usmeravaju protiv Srbije, Republike Srpske, srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve“, navodi sagovornik.
Regionalna mreža i politička koordinacija
U širem kontekstu, Raković tvrdi da se određeni politički obrasci ponavljaju u više država regiona, stvarajući utisak koordinisanog pristupa.
On navodi da se na političkom prostoru Balkana može uočiti linija uticaja koja povezuje više prestonica i političkih centara.
„Vidimo spregu koja ide na liniji Zagreb – Sarajevo – Podgorica – Priština – Tirana“, ističe on.
Prema njegovim rečima, ta mreža funkcioniše kroz različite političke i institucionalne mehanizme, ali sa sličnim efektom na terenu — ograničavanje javnog ispoljavanja srpskog identiteta i simbolike.
U tom kontekstu, slučajevi uklanjanja zastava ili zabrane njihovog isticanja nisu izolovani, već deo šireg obrasca političkog ponašanja u regionu.
Identitet kao ključna tačka spora
Raković naglašava da se iza svih ovih događaja zapravo nalazi pitanje identiteta, a ne samo pravne regulative ili protokola.
„Srpska trobojka smeta jer ona predstavlja integrativnu objediniteljsku ideju srpskog naroda i ispoljavanje srpskog nacionalnog identiteta“, kaže on.
Prema njegovim rečima, u pojedinim državama regiona postoji politička težnja da se taj identitet potisne ili redefiniše kroz institucionalne mehanizme.
„Ideja je, posebno u Hrvatskoj, da se pokuša iskazivanje superiornosti nad srpskim narodom“, navodi sagovornik.
On dodaje da takvi procesi imaju dugoročne posledice po položaj srpskog naroda u regionu.
„Cilj je da Srbi ili uopšte ne dignu glas za svoja prava, ili da napuste teritorije na kojima žive“, ističe Raković.
Istorijski kontinuitet i savremene posledice
Kada je reč o tzv. Kosovu, izvesno je da je o tome reč, dodaje Raković. Međutim, kada se govori o dugoročnim današnja situacija se ne može posmatrati odvojeno od istorijskog konteksta, ukazuje on.
„Kada je reč o Hrvatskoj, Srbi su svakako ostali u Podunavlju i još možda ponegde u nekim izolovanim sredinama, ali je istorijska srpska zajednica koja je nekad činila skoro trećinu stanovništva Hrvatske, Slavonije i Dalmacije praktično u glavnoj meri nestala sa prostora današnje Republike Hrvatske“, navodi Raković.
Sa druge strane, kada je reč o Crnoj Gori, razlozi zbog čega prošle vlasti na čelu sa DPS-om, a i sadašnje na čelu sa Jakovom Milatovićem i Milojkom Spajićem, odbijaju da u upotrebu vrate srpsku trobojku, koja je zapravo istorijska zastava Crne Gore, sa belim dvoglavim orlom Nemanjića, kako je to govorio kralj Nikola, dodaje Raković, jer žele da naprave otklon od srpskog identiteta.
To je protivno onome za šta su građani Crne Gore glasali 30. avgusta 2020. tada je većina građana glasala da se srpstvo u toj državi obnovi, ne samo u nacionalnom, jezičkom i crkvenom, već i u državnom smislu, dodaje Raković.
Međutim, podseća on, tadašnji tek izabrani crnogorski premijer, Zdravko Krivokapić, potpisao je 8. septembra sporazum da se u upotrebu neće vratiti istorijski crnogorski simboli, odnosno, srpska trobojka, himna i beli dvoglavi orao.
Pogledajte i: