Tokom privatnog sastanka sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izrazio je nezadovoljstvo Alijansom.
Tramp nezadovoljan NATO ponovo preti Grenlandu
Tramp je konstatovao da NATO ponovo neće priskočiti u pomoć SAD kada Vašingtonu to bude potrebno.
„NATO nije bio tu kada nam je bio potreban i neće biti tu ako nam ponovo bude potreban. Setite se Grenlanda, tog velikog, loše upravljanog komada leda“, napisao je Tramp na mreži „Istina“.
Rute je priznao posle sastanka da je Tramp očigledno razočaran saveznicima u NATO.
Grenland kao „brzi fiks za Trampa“
NATO i SAD imaju vrlo zanimljiv odnos, a Trampovo nezadovoljstvo prouzrokovano je time što evropske zemlje nisu htele da podrže Ameriku u njenoj avanturi na Bliskom istoku, smatra Gajić. A Tramp, kome se približavaju međuizbori, pokušava da se nekako izvuče iz potpunog fijaska kog je doživeo sa Iranom, dodaje Gajić.
„Uništeno je 17 američkih baza, Amerika je potpuno devastirana u regionu i makar sutra bacili sve atomske bombe na Iran, strašan su šamar pretrpeli. I ono što bi moglo da bude, da se „narkomanskim“ jezikom izrazim – brzi fiks za Trampa, bilo bi upravo to zauzimanje Grenlanda čime bi u suštini nastavio svoju politiku ponižavanja Evropske unije. Ali zašto kažem da Amerika ima istoriju tih odnosa? To je zapravo nešto što od 2003. vidimo da kad god se republikanci na vlasti, odnosi između Vašingtona i evropskih prestonici su vrlo nategnuti. Pa je tako Donald Ramsfeld 2003. Evropu podelio na novu i staru, gde je kritikovao staru, odnosno Francusku i Nemačku koje nisu želele da učestvuju u invaziji na Irak.“
Bivše članice Varšavskog pakta odnosno zemlje Istočne Evrope, pa čak i neke koje formalno nisu bile u NATO učestvovale su u invaziji i okupaciji Iraka, uključujući i Ukrajinu koja je imala prilično jak kontingent svojih snaga u okviru poljskog kontingenta, podseća Gajić.
Ujedinjeni NATO pod američkim demokratama
Posle Bušove ere došao je Obama i ponovno je učvršćena evroatlantska saradnja što se konkretno videlo u Libiji u zajedničkom napadu evropskih zemalja i SAD, ali i u Siriji gde je malo falilo pa da NATO krene u intervenciju i zaoštravanje odnosa sa Rusijom, dodaje Gajić.
„Dakle, rat je već počeo od 2014. godine i NATO je itekako učestvovao u tome. Prvo tim što je ujedinjeni NATO, SAD i evropske zemlje, pomogao da se dogodi puč u Kijevu a zatim su hibridno podržavali Ukrajinu u ratu sa Rusijom, što se tako vuklo. Međutim, 2016. dolazi Tramp na vlast i on u svojoj kampanji govori da je NATO prevaziđena institucija a posle toga čujemo i Makrona koji govori da je klinički moždano mrtav itd. I onda se ponovo dešava preokret 2020. godine kad dolazi Bajden, a narušene veze između Vašingtona i Brisela se ponovo popravljaju i one postaju fantastične 2022. sa početkom specijalne vojne operacije. NATO potpuno ujedinjeno nastupa i dobija novu snagu i kreće u svoj rat protiv Rusije.“
Prvo je to bio proksi rat rečima a kasnije je bilo i vrlo konkretnih akcija kojima je NATO direktno pomagao ukrajinske ratne napore protiv Rusije, dodaje Gajić.
Traženje krivca posle fijaska u Iranu
Ali Tramp ponovo dolazi na vlast 2024. i opet su narušeni evroatlantski odnosi što se najbolje videlo na Minhenskoj konferencije 2025. gde je Džej Di Vens praktično vrlo javno ponižavao NATO partnere sa druge strane Atlantika, podseća Gajić.
Tako da su ti odnosi sve gori. Sada, zbog toga što je Amerika pretrpela fijasko sa Iranom, u ratu čiji kraj se ne vidi, u koji je upletena i pokušava da se izvuče, a zapravo su sve teže šanse da to i učini, neko mora da bude krivac. S obzirom da Tramp ne sme da pisne ništa protiv Netanjahua i svojih donatora, odnosno cionističkog lobija u SAD, on sada svoj bes kali na EU. I biće vrlo zabavno videti da li će možda napraviti neki brzi desant na Grenland kako bi popravio utisak i pokušao da potisne u zaborav ono što se upravo desilo sa SAD u neslavnom ratu protiv Irana.
Samo Rusija gasi NATO
Prema Gajiću, za očekivati je da Tramp dodatno blokira transfer oružja za evropske saveznike Ukrajine ali je problem što se Rusija „već previše opustila“ jer je praktično imala „nekoliko meseci otvoren prozor da potpuno skrha Ukrajinu“ i završi rat.
Ukoliko Rusija ne završi rat, a nažalost čini se da će „nastaviti ovako da taljiga“ onda će posle američkih međuizbora demokrate koje će osvojiti zakonodavnu vlast u SAD krenuti u procese impičmenta kao pripremu za njihov pobedonosni hod ka Beloj kući, smatra Gajić.
Mislim da je to problem, ali da je prilika i dalje otvorena u narednih nekoliko meseci da Rusi nešto odlučujuće urade sa Ukrajinom i onda će proces nestanka NATO biti bespovratan. Zato što će postojati toliko objektivan razlog da NATO više ne postoji da tu neće moći više ni novi predsednik u Beloj kući iz Demokratske stranke, neki Anti-Tramp ili kako god, da tu stvar popravi, zaključio je Gajić.
Pogledajte i: