„Ja sam oteran iz Partizana, ali bez obzira na sve, Partizan meni fali, a izgleda da još više falim ja njemu. Oni koji su me oterali nisu iz mog srca eliminisali ljubav prema klubu. Ja sam čovek koji je ostao vezan za Partizan.“
Posebno je apostrofirao svoj rusofilni stav, koji je tumačio kroz istoriju, kulturu i lična iskustva.
„Pod jedan, sličnog smo porekla. Bio sam u Rusiji i mogu da kažem da ne razumem puno Ruse, ali ih volim. Rusija nas nikad nije bombardovala, što je meni uvek jak argument. Kad je Rusija bila jaka, na Srbiju se gledalo sa više poštovanja. Kad nekog volite, nije to uvek racionalno – ja sam i Crnogorac, a u genima Crnogoraca je bilo ono – Beograd, pa posle Beograda Moskva.“
Vujošević je isticao i prijateljski karakter Rusije prema Srbiji, i rekao je zašto ima poštovanje prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
„Vratio je dostojanstvo ne samo Rusima nego i svim ostalim Slovenima… Putin je pokazao veliku hrabrost, svest o vremenu i opasnostima tog vremena, beskompromisnost, apsolutni imunitet i otpor, i nije dozvolio da iko kupi interese njegove zemlje.“
Govorio je i o svom vremenu u Rusiji i vrednovanju kulture.
„Jako cenim rusku kulturu, njihove pisce Dostojevskog, Tolstoja… njihov odnos prema domovini je za poštovanje i oni to stavljaju iznad ličnih interesa. Rusija je imala svoju snagu i poštovanje koje dolazi iz istorije, čak i kroz Staljinovo vreme.“
Vujošević je takođe isticao kulturni i moralni značaj koji je prenosio kroz košarku.
„Cenim načela partizanske borbe i gledao sam da u klubu koji nosi njihovo ime razvijem partizanski moral… Kadinjača, priča o borcima koji su se žrtvovali, nikad nije pala.“
Ovaj intervju, u kojem je Vujošević otvoreno govorio o sportu, životu i svom odnosu prema Rusiji, ostaje svedočanstvo o njegovoj dubini, intelektualnoj radoznalosti i strasti koja je oblikovala ne samo Partizan već i srpsku košarku u celini.