Film prikazuje neke od najznačajnijih svetinja Srpske pravoslavne crkve, Žiču, Studenicu, Pećku Patrijaršiju, Sopoćane, Visoke Dečane i Kovilj, u specifičnom istorijskom kontekstu socijalističke Jugoslavije. Na interentu je bio dostupan poslednjih deset godina, na jeziku na kome je snimljen.
Dečansko bratstvo objavilo je segment filma, urađenog u produkciji nemačkog javnog servisa WDR , u trajanju od 18 minuta, koji se fokusira na Pećku Patrijaršiju i Visoke Dečane.
Film je sinhronizovan sa nemačkog na srpski, a dostupan je i sa titlovima na albanskom, engleskom, italijanskom i nemačkom jeziku.
Osvrt na srpsku srednjovekovnu umetnost
Autor se posebno osvrnuo na staru srpsku umetnost kao ravnopravnu najvećim dostignućima zapadne srednjovekovne umetnosti, uz poseban osvrt na dinastiju Nemanjića, Svetog kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana kao ktitore manastira.
Očigledno je sniman u više navrata, autor u njemu kaže da je u trenutku snimanja tadašnji iguman Makarije na čelu manastira već sedam godina. Po tome se zaključuje da je reč o 1964. godini. Takođe, film sadrži i jedinstven snimak ustoličenja patrijarha Germana u Pećkoj patrijaršiji 1960. godine, pa može da se pretpostavi da je sniman i četiri godine ranije.
Ustoličenju su prisustvovali i prestavnici komunističke državne vlasti, Albanci u narodnim nošnjama i visoki muslimanski verski velikodostojnici.
Oslikava i život na Kosovu i Metoiji. Segment koji su preveli i na svoju platformu postavili Visoki Dečani započinje na ulicma Peći koje vrve od života, različitih naroda i kultura.
Život monaštva u vreme komunizma
Ipak, najviše pažnje autor posvećuje samom životu i svakodnevici monaštva u manastiru u vreme komunizma, borbi za opstanak u vremenu kad „nije bilo Boga“.
Autor potencira koegzistenciju crkve sa komunističkim režimom, verovatno aludirajući na razliku od režima u tadašnjem SSSR-u, Kini i drugim komunističkim zemaljama.
„Tolerantni komunizam“ je prikazan i kroz činjenicu da monasi žive izuzetno skormno, ne samo zbog svog životnog opredeljenja, već i činjenice da su Dečani u to vreme bili izuzetno siromašni.
Autor pominje 30 hektara manastirske zemlje, ali ne pominje da su bezmalo 800 hektara komunisti oduzeli 1946. godine. Tragovi tog teškog vremena su i kadrovi koje običan gledalac ne prepoznaje, a mi znamo da su izgorele zgrade ostaci manastirskih konaka koji su korišćeni kao partijska škola, a izgoreli su nakon što su ih komunisti napustili 1949. godine.
Klaus Libe predstavio je do tančina i molitveni život bratije
© Foto : Skinšot Jutub
Titova slika u Dečanima
Film otkriva još jednu zanimljivu činjenicu, monasi su na zidu biblioteke uz ikone Stefana Dečanskog i patrijarha Germana držali i Titovu sliku.
Bila je verovatno karta za opstanak u tom vremenu, sigurno tu nije okačena slobodnom voljom monaha. Tu volju, takođe otkriva ovaj video dokument, sve vreme je nadgledao policajac, u samoj porti manastira.
Posebnu vrednost imaju snimci tadašnjeg igumana Makarija i mladog monaha Justina, koji će kasnije upravljati manastirom sve do 1992. godine.
Neimar manastira - Albanac
Dečani su uspeli da opstanu i pod osmanskom i pod komunističkom vlašću, a danas se suočavaju sa falsifikovanjem istorije.
O tome kolika je propaganda svedoči i poslednji incident u Pećkoj patrijaršiji, ali i cela kampanja promene identiteta naših crkvava i manastira kao ilirskih, odnosno albanskih, koje su Srbi uzurpirali. Dešava se da i u Dečanima deca koja dođu u posetu sa školom pitaju da li je fra Vito Čučo, kotorski majstor koji je gradio manastir, koji je nesumljivo slovenskog porekla, od oca Trifuna - Vito Kuči.
senka
© Sputnjiku ustupio manastir Visoki Dečani
Knjiga gostiju kao istorijski dokument
Segment filma Klausa Libea „Krst i crvena Zvezda“ objavljen na Jutjub kanalu manastira Dečani završava se prikazom stare dečanske knjige gostiju koja je otvorena 1924. godine potpisima kralja Aleksandra i kraljice Marije Sadrži i zapise srpskih episkopa i muslimanskih poglavara.
Falsifikovanje istorije očigledno sistemski ne može da se zaustavi, niti za to ima volje. Ovo je jedan od pokušaja. A biće ih još i biće prilagođeni vremenu u kome živimo, medijima koje prate nove generacije.
Kako saznajemo, za sledeću godinu bratija sprema više projekata koji će istoriju manastira približiti javnosti. Naime, Visoki Dečani 2027. godine obeležiće sedam vekova od kada je kralj Stefan Uroš III Dečanski započeo izgradnju manastira 1327. godine.
Kadar iz filma - Albanci prisustvuju ustoličenju patrijarha Germana u Pećkoj patrijaršiji
© Foto : Skinšot Jutub