Dodik: Sve ste pogrešno razumeli - Srpska nije samo politički projekat

"Postoji trenutak u svakoj politici kada prestaje priča o čovjeku, a počinje priča o narodu. U Republici Srpskoj taj trenutak je odavno prošao. Ko jednom stane pred narod, mora znati da se više nikada ne smije kriti iza njega. To nije politička figura. To je pravilo politike u zemlji koja je nastala u ratu i opstala u miru koji nikada nije bio sasvim miran. Upravo zato je današnji politički trenutak mnogo širi od jednog sudskog procesa ili jedne funkcije", piše Dodik u autorskom tekstu za Tanjug.

Kako je naveo, godinama se u Sarajevu i delu međunarodne zajednice ponavlja ista politička pretpostavka: da će udarom na predsednike Republike Srpske polomiti i samu Republiku.

"Ta pretpostavka počiva na jednoj temeljnoj grešci - na nerazumevanju šta ta funkcija uopšte predstavlja. Predsednik Republike Srpske nikada nije bio samo administrativna norma. Ta funkcija je izraz političke volje naroda koji je Republiku Srpsku stvorio u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Ona je politički simbol jednog istorijskog izbora. Zato svaki pokušaj da se kroz pritisak na tu funkciju oslabi Republika Srpska polazi od pogrešne procene. Jer Republika Srpska nije nastala iz kancelarijskih odluka. Nastala je iz istorijske odluke naroda da opstane. I upravo zato se ponavlja paradoks koji mnogi ne žele da vide", dodaje Dodik.

Kako kaže, oni koji su verovali da će političkim procesima slomiti jednog čoveka danas otkrivaju da su postigli suprotno. Ne samo da ga nisu slomili - nego su ga učinili politički jačim nego ikada. A zajedno sa tim ojačala je i svjest o Republici Srpskoj.

"To je posledica još jednog pogrešnog razumevanja. U Republici Srpskoj političke funkcije nisu samo tehničke pozicije vlasti. One nose simboliku opstanka. Zemlju ne čine samo institucije. Zemlju čine narod i simboli. Kada pokušate da uklonite simbol, često se desi da probudite narod koji taj simbol predstavlja. Zato je cela ova priča mnogo više od jednog političkog sukoba. Ona otvara pitanje kakva je zapravo zajednica Bosna i Hercegovina", navodi Dodik.

Zamislite nekoga ko sebe naziva suverenom, a pristaje da joj jedan stranac nameće zakone po kojima se onda sudi njenim političkim predstavnicima. Zamislite nekoga ko sebe naziva demokratskom, a sudi zbog političkog stava, nastavlja on.

"Pedi Ešdaun je svojevremeno otvoreno rekao da mu je funkcija visokog predstavnika dala „ovlašćenja koja bi trebalo da natjeraju svakog liberala da pocrveni“. Malo gde je politički sistem tako otvoreno priznao vlastitu nedemokratičnost. Danas u Evropi ne postoji druga funkcija sa takvim ovlašćenjima. Nema političara koji može da se probudi, sedne za računar i objavi zakon koji će promeniti pravni poredak jedne zemlje. A ipak, od Republike Srpske se očekuje da takav sistem prihvati kao normalan. U Sarajevu često govore da je sve nelegalno - i visoki predstavnik, i izborna komisija, i sud, i presuda. Ali onda dodaju da se sve to ipak mora poštovati", poručuje Dodik.

Logika je jednostavna: ono što je protiv Republike Srpske proglašava se legalnim. Zato je važno vratiti raspravu na jedini dokument koji ima stvarni legitimitet - Dejtonski mirovni sporazum. Kako ističe, Republika Srpska nije protiv Bosne i Hercegovine definisane Dejtonom. Ali jeste protiv Bosne i Hercegovine u kojoj se pravila menjaju dekretima stranih administracija. A u toj razlici između Dejtona i političkih eksperimenata međunarodne zajednice nalazi se suština današnjeg sukoba.

"Jer ono što se danas dešava nije pravni spor. To je politički pokušaj redefinisanja odnosa snaga u Bosni i Hercegovini. A tu dolazimo do još jedne važne stvari. Žuri im se. Žuri im se jer svet ulazi u novu fazu međunarodnih odnosa u kojoj više neće biti moguće donositi političke odluke na način na koji su se donosile prethodnih dvadeset godina. Velike sile ulaze u novu raspodelu moći i mnogi u regionu žele završiti stare projekte pre nego što se ta vrata zatvore. Republika Srpska je zato danas na udaru. Ali paradoks je u tome što je upravo taj pritisak dodatno učvrstio političku svest u Srpskoj", nastavlja Dodik.

Ako sada popustimo, za nekoliko godina Republika Srpska više neće odlučivati o ključnim pitanjima svog ekonomskog i političkog života. Odluke o budžetu, porezima ili institucijama donosile bi se izvan nje. Zato ovo nije pitanje jednog čoveka. Ovo je pitanje opstanka političke volje naroda. U takvim trenucima razlike između političkih partija morale bi postati manje važne od zajedničkog interesa. Potreba nacionalnog jedinstva nikada nije bila očiglednija nego danas, ističe on.

"Zamislimo samo kako bi izgledala politička scena da su sve stranke u Republici Srpskoj pristale na ideju zajedničkog nastupa u odbrani njenih ustavnih prava. Zamislimo da su pristali da u takvom trenutku stave po strani političke razlike. U takvim okolnostima Sarajevo ne bi imalo gotovo nikakav prostor za politički pritisak. Jer kada Republika Srpska stoji jedinstveno, tada nema sile koja je može slomiti. Istorija je puna takvih primera. Narodi opstaju ne zato što nemaju protivnike, nego zato što u presudnim trenucima znaju stati zajedno", kaže Dodik.

Republika Srpska je kroz svoju istoriju već pokazala da to zna. Prošla je rat, sankcije, političku izolaciju i brojne pokušaje da joj se oduzme politička snaga. I svaki put se pokazalo isto pravilo: kada je Srpska jedinstvena, pritisci se pretvaraju u njen politički kapital.

"Zato će se verovatno i ovaj put pokazati ono što mnogi danas ne vide. Istorija često ima drugačiji raspored poglavlja. Ono što im se u danima političko sudskog progona protiv mene činilo kao pobeda, pokazalo se kao trenutak kada je Republika Srpska postala jača nego pre. Jer ono što mnogi i dalje ne razumeju jeste jednostavna činjenica: Republika Srpska nikada nije bila samo politički projekat. Ona je istorijska odluka jednog naroda da ostane svoj".

Pogledajte i: