Diplomata je na brifingu za šefove diplomatskih misija i predstavništava u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova za prvi međunarodni forum o bezbednosti napomenuo da je zatvaranje Ormuskog moreuza zaustavilo oko 50 odsto globalnog izvoza đubriva, što bi moglo da poremeti sezonu setve u Aziji.
„Eskalacija borbenih dejstava u regionu Persijskog zaliva dovela je do blokade Ormuskog moreuza. Na ivici kolapsa nalaze se logistika, trgovina i ekonomska arhitektura, kao i globalna energetska i prehrambena bezbednost. Ovo može da dovede do teških posledica za zemlje koje zavise od uvoza ugljovodonika, đubriva i hrane. Zatvaranje Ormuskog moreuza zaustavilo je oko 50 odsto globalnog izvoza đubriva, što bi moglo da poremeti sezonu setve u Aziji. Cene dodataka azotu porasle su za 30 odsto“, objasnio je Venediktov.
Sukob oko Irana doveo je do smanjenja proizvodnje nafte u svetu za 2,2 miliona barela dnevno, pri čemu su isporuke Evropi i Aziji pale za 40 odsto, napomenuo je on i dodao da su se posledice krize na Bliskom istoku već osetile u skoro svakoj zemlji sveta.
„Uvode se mere za smanjenje potrošnje električne energije. Rastu cene javnog prevoza i hrane. Primenjuju se posebni mehanizmi za obuzdavanje cena goriva, koje dodatno opterećuju državne budžete“, dodao je zamenik sekretara Saveta bezbednosti.
Prema njegovim rečima, sukob oko Irana dovodi do usporavanja rasta globalne ekonomije i društvenih previranja u svetu.
„Već sada se može konstatovati da će destabilizacija u Persijskom zalivu neizbežno dovesti do usporavanja rasta globalne ekonomije u celini, povećanja inflacije i povećanju cena prehrambenih proizvoda. Shodno tome, neizbežna su društvena previranja koja predstavljaju ozbiljan izazov za nacionalnu bezbednost“, istakao je on.
Diplomata je primetio da oni koji imaju korist od globalne krize nisu spremni da prihvate prelazak na multipolarnost.
„Kada se pitamo šta uzrokuje takvu neviđenu napetost u svetu, moramo priznati da je trenutna globalna kriza veštački izazvana i da postoje oni koji od nje imaju konkretne koristi, a koji nisu spremni da prihvate predstojeću eru multipolarnosti“, rekao je Venediktov.
On je dodao i da protiv Rusije u Ukrajini deluje 56 zapadnih zemalja.
„Naš sastanak se održava u svetlu rastuće geopolitičke nestabilnosti. Intenzivirao se čitav spektar izazova i pretnji po međunarodnu bezbednost, podriven je međunarodni pravni sistem, a strateška stabilnost je narušena. Nastavljaju se borbena dejstva u Ukrajini, gde 56 zapadnih zemalja deluje koordinisano protiv Rusije“, istakao je on.
Venediktov je napomenuo da je Rusija spremna da pomogne zemljama globalnog Juga i Istoka isporukom đubriva i poljoprivrednih proizvoda.
„U sadašnjoj izuzetno izazovnoj situaciji, Rusija je spremna da deluje u koordinaciji sa svojim prijateljima – zemljama globalnog Juga i Istoka. Spremna je da pruži pomoć kroz isporuku poljoprivrednih proizvoda, đubriva i razvoja multidisciplinarne saradnje“, precizirao je on.
Venediktov je dodao da je Moskva takođe spremna da, zajedno sa svojim partnerima, „brani pravo na multilateralnu saradnju, razvijajući formate kao što su BRIKS, ŠOS, ZND, Arapska liga i novonastajuće Veliko evroazijsko partnerstvo“.
„Takođe je važno fokusirati se na izgradnju održivih međuplatformskih veza“, zaključio je on.
Pogledajte i: